PODAJ RAKA - ZEMI DENAR

Ne treba da odite daleku za da vidite takvo ne{to, dovolno e da se svrtite naokolu i da vidite ispru`eni race i lu|e koi molat da im se dade nekoj denar. A seto ova se slu~uva vo centarot na gradot. Sonceto, do`dot i veterot, ne se pre~ka za ovie lu|e da zarabotuvaat na ovoj na~in. Lu|eto pominuvaat pokraj niv, a retko koj se osuduva da im dade po nekoj denar. Iako so ovaa dejnost najmnogu se zanimavaat lu|eto od romskata populacija, sega toa e neizbe`na pojava za site onie, koi od mnogu pri~ini ostanaa bez rabota i bez nikakvi primawa. Socijalnata pomo{ koja ja dobivaat ili ne, ne e dovolna da si gi prehranat svoite semejstva. Zatoa tie, proseweto go prifatija kako na~in na zarabotuva~ka.

Za `al, nivniot broj sekojdnevno raste. No, mnogu od niv proseweto go zloupotrebuvaat, pa ~ovek navistina ne znae koj e vistinskiot i koj zaslu`uva da mu se pomogne. Onie so skr{eni ekstremiteti i da sakaat ne mo`at da rabotat, pa grev e ako ne se izdvoi nekoj denar i ne im se pomogne. Zdravite lu|e mo`at da rabotat {to bilo, tie ne smeat da se pomirat so toa deka nema rabota i da se oddadat na proseweto. Se obidovme da stapime vo kontakt so nekoi od niv, no retko koj saka{e da zboruva so nas. Eden od niv, koj saka{e da ostane anonimen, ni re~e: 20 godini rabotev vo edno od skopskite pretprijatija, a sega sum na ulica. Nemam nikakov prihod, a moram da se hranam. Go pra{avme kolku zarabotuva dnevno, a toj ni re~e okolu 200 denari, {to navistina e solidna zarabotuva~ka, pa ~ovek ednostavno bi posakal da ispru`i raka i da prosi. Seto toa od ednostavna pri~ina deka polesno e da se sedi i da ~eka, otkolku da se raboti.

Iako Makedonija, vo 1993 godina ja ratifikuva{e Konvencijata za pravata na deteto, tie se najzloupotrebuvani za ovaa rabota. Ako ne donesat doma nekoj denar, dobivaat kazni od svoite roditeli, a ne dobivaat nitu ve~era. Osven proseweto, tie kako na~in na zarabotuva~ka go izbrale i mieweto stakla na avtomobilite. Stojat na raskrsnicite i edvaj ~ekaat da se zapali crvenoto svetlo na semaforot za da po~nat, so krp~iwata, da ja vr{at svojata rabota i da zarabotat nekoj denar. Se razbira deka ima lu|e koi dozvoluvaat takvo ne{to, no pove}eto ili mavtaat so racete, odbivaj}i da im se is~istat staklata, ili pak, i da im se is~istat, si zaminuvaat bez da im ostavat pari. Decata, se razbira ne site, zarabotenite pari namesto za leb, gi tro{at za cigari, a osven toa nekoi od niv tolku mnogu zarabotuvaat {to mo`at da si dozvolat vozewe niz gradot so taksi- vozila, a retko koj prose~en ~ovek bi si dozvolil takov luksuz. Nekoi pak, glumat deka imaat pre~ki vo svojot psihofizi~ki razvoj. [etaat po kafuliwata i ostavaat igra~ki za koi baraat i cena od 100 denari. Raka na srce, navistina ima de~iwa so takvi pre~ki vo razvojot, no od kade da znaeme koe e vistinskoto!? Tuka e i {vercot so cigarite, mastikite, alkoholnite pijaloci itn.

Vo na{ata, kako i vo pove}eto evropski zemji, postojat mnogu organizacii na koi osnovnata cel im e da gi za{titat detskite prava. Sepak, decata s# u{te se na ulica. Dali ovie organizacii korektno si ja vr{at svojata dejnost i parite {to gi dobivaat za za{tita na decata gi tro{at tokmu za niv, ili pak, vakvite deca se namno`ija, pa ne mo`e na site da im se pomogne?! Decata se najgolemoto bogatstvo, tie se nevini, ranlivi, radosni, qubopitni, dinami~ni i polni so nade`. Nivnoto vreme treba da bide ispolneto so igra, u~ewe i smea.

Dali e navistina taka?!