A, [TO ]E KA@E ALEKSANDAR NA TOA?

Toa ime, perfidno e podmetnato od strana na neprijatelite na makedonskiot narod vo istoriskata i politi~kata propaganda i nauka, so cel potsvesno da se sozdade geografska trojna odrednica za Makedonija, namesto edna. Za `al, va{ata istoriska nauka i celiot na{ makedonski nau~en potencijal, osven nekoi isklu~oci, pottiknati od sopstveniot interes i strav od politi~kata vlast, ja prifatija ovaa trojna odrednica za Makedonija, bez da smislat vo me|uvreme ne{to, kako kontra - merka na taa perfidnost, a so cel istata da se razbie.

A, {to }e ka`e Aleksandar Makedonski na toa? [to }e ka`e toj i negoviot tatko Filip Makedonski na site tie pedesetgodi{ni perfidni navredi za Makedoncite od egejskiot del na Makedonija? Zna~i Aleksandar, koj go osvoil svetot od Makedonija, pa s# do Egipet i Indija i toj e "Egeec", bidej}i e roden vo Pela.

Isto taka i site ~etirieset i sedum makedonski kralstva koi postoele od Egej i Pela, pove}e ili najmnogu na toj del od Makedonija, a tie ja sozdale Makedonskata Imperija, i tie se "Egejci". Svetiot grad Dion, koj vo toa vreme sjael vo rasko{ i bogati gozbi, so davawe `rtvi pred sekoe pojduvawe, vojuvawe i osvojuvawe, so olimpiski sportski igri i natprevari, politi~ki igri i manipulacii, site tie prisutni se narekuvale "Egejci", a ne Makedonci. Isto taka, {to }e ka`e na{iot pra-pra dedo Makedon, sinot na Yevs, po koj i go nosime na{eto vekovno ime, bidej}i i toj treba, spored niv, da se nare~e ne Makedon, tuku "Egejdon". Ako trgneme po toj pat toga{, solunskite bra}a Kiril i Metodij ne se "solunski bra}a", tuku tie se "egejski bra}a". Ponatamu, na apostol Pavle, na son ne mu se javil eden Makedonec i mu rekol da dojde i da & pomogne na Makedonija, tuku na son mu se javil "eden Egeec i mu rekol da dojde vo 'Egejcija' i da & pomogne".

Ponatamu, prvata hristijanka od gradot Filipi- Makedonija, a so toa i vo Evropa, koja apostol Pavle ja hristijaniziral i ja ubedil da veruva vo Boga, Lidija i taa e "Egejka", a toa zna~i deka od "Egejcite" po~nalo hristijanstvoto vo Evropa. I taka natamu i taka navamu. Zatoa, od gorenavedenite pri~ini i istoriski vistini ne smeat da begaat ni na{ite nau~ni umovi koi, po mene, uporno se skoncentrirale samo na istoriskite nastani od poslednite pedesetina godini, ili pak, od 1913 godina, ili pak od krajot na devetnaesettiot vek, ili pak od po~etokot na devetnaesettiot vek, koj po nekoi razmisluvawa e crn vek za podelba na makedonskiot narot i sozdavaweto na malite nacii.

Za gorenavedenite periodi se napi{ani mnogu knigi i odbraneti se mnogu magistraturi i doktorati, no, za `al, retki se onie nau~ni trudovi koi go obrabotuvaat postoeweto i povrzanosta na Makedonecot od praistorijata, pa s# do denes. Ne e korektno i stru~no, da se obrabotuva i prifa}a istorijata samo za poslednite pedeset godini. Spored mene, prou~uvawata na istorijata treba da se protegaat od najoddale~enoto minato, od prvata karpesta umetnost i pismenost na ovoj prostor, pa navamu, a ne na koj kako mu odgovara. Vo princip, sekoja nacija si gi bara istoriskite koreni, podatoci i arheolo{ki fakti koi nejze najmnogu & odgovaraat pred sopstvenoto istorisko ogledalo. Toa e fakt. Zatoa, na{ite istoriski nau~ni umovi treba sekoga{ da se propagiraat, nametnuvaat, potenciraat istoriski fakti i arheolo{ki pronajdoci {to nam, na makedonskiot narod, ni odgovaraat. Taka toa go pravat drugite nacii, taka i nie treba da pravime. Za na{e dobro, ve}e ima pove}emina na{i nau~ni i drugi istra`uva~i koi go pravat toa.

Treba da se prestane so `alopojkite i kukaweto za nesre}ata i traumata na "Egejcite" vo poslednite pedeset godini, bidej}i za tie godini ni{to osobeno ne se promenilo, iako postojat desetina zdru`enija. Namesto da postoi edno i so seta silina da se postavi toa pra{awe pred evropskite asocijacii, kaj nas postojat desetina koi poedine~no se koristat za dnevno politi~ki interesi i manipulacii. Na{ite nau~ni umovi spored mene, treba da ne se prepiraat pove}e za nekoi re~enici ili postapka na nekoj na{ prerodbenik od ponovata istorija, {to rekol, kako rekol, {to napi{al, vo koj period ili den ili no} rekol, tuku treba nivnite istoriski prou~uvawa da go raspnat vo po{irok prostor i vreme, po~nuvaj}i od makedonskoto mitolo{ko carstvo, Makedonskata Imperija, doa|aweto na apostol Pavle vo Makedonija itn.

Samo na toj na~in i pat mo`eme na podolgi pateki da opstaneme. Inaku, ako i ponatamu se posvetime na periodot i nastanite od dvaesettiot vek ili pak samo da go potencirame brojot na Makedoncite vo R.Makedonija, a da ne go potencirame i brojot na Makedoncite vo sosednite zemji, a i po{iroko, te{ko }e bide da se odbranime od razni interesi i vlijanija. Ako razmislime malku pove}e, }e vidime deka sosednite zemji forsiraat katadnevno dve raboti, prvata e nehumanata ~ove~ka asimilacija i vtorata - sekoga{ gi forsiraat brojkite i cifrite, so cel da se prika`at pogolemi i pobrojni, a so toa i poagresivni pred evropskite i me|unarodnite faktori. Nasproti politikata na RM, kade {to se po~ituvaat pravata na nacionalnostite, soglasno me|unarodnite pravila i zakoni, sosednite zemji kade {to i ima najmnogu Makedonci , vo najgruba ~ove~ka forma go pravat sprotivnoto.

No, najverojatno toa e vo genot na Makedoncite, da gi po~ituvaat ostanatite nacionalnosti, kako {to bilo i porano koga na tri kontinenti za vreme na Makedonskata Imperija , na ogromen prostor egzistirale Makedoncite so ostanatite nacionalnosti.

Moeto razmisluvawe e deka ponatamu ne treba da kukame, `alime, jadosuvame za tragedijata na na{ite "Egejci", tuku treba hrabro da ja progoltame ova istoriska makedonska tragedija na na{ite predci bidej}i, vrz makedonskiot narod kako {to e poznato, ne e napravena samo ovaa edinstvena tragedija od vremeto na Perdika pa navamu. Za `al i vo dene{no vreme, od sosednite zemji, vo dvaeset i prviot vek, s# u{te se slu{aat piskotnici i povici od na{i Makedonci, pa na{ata dr`ava i vlast s# u{te ne mo`at celosno da im pomognat. Vo idnina treba pove}e da razmisluvame za pronao|awe na formi i na~ini za zdru`uvawe i edinstvo va Makedoncite vo koja bilo zemja i prostor da se, kako i so zbli`uvaweto na islamiziranite Makedonci od istite prostori i iseleni vo R.Turcija, a ne samo da kukame.

Za na{a sre}a, makedonskiot patriotizam od pred desetina godini, pa do denes maksimalno e zgolemen i treba vo idnina da se iznao|aat formi i na~ini toj da se poddr`uva i nagraduva, a ne da se potcenuva i navreduva kako {to be{e za vreme na predhodnata vlast.

Makedonizmot postoi i }e postoi dali na nekoj toa mu se dopa|alo toa ili ne. Toj, vo svojot celosen sjaj se pojavuva, kako {to e poznato, za vreme na Filip i Aleksandar Makedonski. Vekovite za nekoi mali narodi se golemi, a za golemite narodi - ne. Toa zavisi od istoriskite fakti na nivnoto postoewe. Taka na primer, makedonskiot narod ne treba da stravuva na toa pole bidej}i, postoela Makedonska Imperija za koja sosednite zemji samo mo`at da sonuvaat. Dvaeset i sedum veka od po~etokot na Makedonecot pa do denes istoriskite nastani mo`at da gi prenesat od koleno na koleno, samo okolu triesetina postari lu|e na okolu devedeset godini starost. Za nas Makedoncite, kolku {to e daleku idninata, tolku e i blisku minatoto.

Na krajot, po moe mislewe ne treba sekoga{ i sekade da se kuka, `ali, oplakuva, na toj na~in se postignuva golem nihilizam kaj makedonskiot narod bidej}i, permanentno potsvesno mu se potturaat takvi i sli~ni tragedii so koi na krajot i se postignuva celta, makedonskiot narod da misli deka toj e odreden samo za porazi, a ne i za pobedi.

Treba da se napravi kone~no, analiza na sopstvenata makedonska analiza.

Mo`ebi gorenavedeniot naslov pogre{no sum go razbral, no onaka go razbrav kako {to i pogore go napi{av so `elba, da im prepora~am i na ostanatite ~itateli taka da go razberat i sfatat.