Dremeweto e sostaven del na `ivotot i toa vreme e najubavo, bidej}i ~ovekot e osloboden od sekakvi napregawa, opu{ten e i slobodno si {eta so umot kade i kako }e posaka. Toa e taka s# dodeka razmisluvawata za vreme na dremeweto sponatano nadoa|aat, nastanite se redat po priroden pat i se nema obvrska da se prezentiraat pred javnosta. Toga{ tie razmisluvawa se li~ni i ne mu pripa|aat nikomu, osven na drema~ot koj po dremeweto ne e obvrzan da gi zadr`i i da gi so~uva za nekoi idni vremiwa. No, ako se ima obvrska, razmisluvawata me|u dremewata da se prenesat pred po{irokata javnost, toga{ tie prestanuvaat da bidat li~ni i stanuvaat javni, odnosno pripa|aat na celata javnost. Vo toj slu~aj dremlivite razmisluvawa mora da bidat kontrolirani, oblikuvani i jasni za da & se dopadnat na javnosta, da gi prifati i vo niv da se pronajde sebesi. Koga ve}e dremewata se javni, toa zna~i deka so drema~ot dreme celiot narod, odnosno javnosta. Sega koga se setiv na ovie mudri konstatacii za dremlivite razmisluvawa mnogu ne{ta mi stanaa pojasni. Zatoa sega vo Sobranieto koga }e vidam nekoj da dreme mnogu mi e polesno. Vedna{ sfa}am deka toj vo dremeweto razmisluva javno, bidej}i go prenesuva televizijata, odnosno toa zna~i deka celiot narod {to vo toj moment go sledi Sobranieto dreme zaedno so drema~ite vo sobraniskata sala. Potsetete se po~ituvani ~itateli, na kolku sednici ste videle deka polovinata od prisutnite dremat dodeka eden od niv ne{to zboruva. Tie bukvalno ne dremat, tuku go prexvakuvaat toa {to go zboruva govornikot i sekavi~no razmisluvaat {to toj vsu{nost rekol. Toga{, sigurno i vie, zaedno so drema~ite od sednicite, sekavi~no razmisluvate {to sakal da ka`e oratorot. Samo taka, so zaedni~ko dremewe mo`e da se dojde do zna~ajni odgovori i da se odi napred. Inaku mnogu pra{awa }e ostanat bez odgovori, a toa zna~i nema odewe napred tuku tapkawe vo mesto. Sega koga me|u dve dremewa razmisluvam mi dojde na um dilemata na potpretsedatelot na Sobranieto koj pred celata javnost se pra{uva{e dali e magare ili ne e. Mo`ebi toj s# u{te ne e vistinsko magare, no {tom po~nal javno da se pra{uva toa se sigurni znaci deka vo nego ima ne{to magare{ko. Takvi dilemi mo`e da si postavuva samo onoj, koj navistina vo sebe ~uvstvuva takvi osobini. Vo sprotivno jasno bi rekol ne. No, toa e negovo pravo. Denes e vistinska demokratija i sekoj mo`e slobodno da se deklarira kako se ~uvstvuva samo da ne gi navredi ~uvstvata na drugite. Na gospodinot parlamentarec treba da mu se pora~a na sednicite malku pove}e da dreme za da donese pravilen zaklu~ok dali e magare ili ne e. Treba da razmisli, ako se deklarira kako magare, dali nema da gi navredi ~uvstvata na magariwata.