Zimska turisti~ka sezona

PRESKAPI ARAN@MANI

Pi{uva: Rozita ZAKEVA

  • Vo ovoj turisti~ki centar mnogu raboti se ostaveni na zabot na vremeto. Obi~no se veli deka turizmot e edna od grankite, koja ovozmo`uva golem priliv na devizi {to e od golemo zna~ewe za dr`avata. Zo{to toga{ nikoj vo Makedonija seriozno ne se pozanimava so ubavinite na na{ite planini i ezera i ne gi iskoristi maksimalno?

Bistra so nejzinite sne`ni ubavinii ~istiot vozduh se nao|a na nadmorskata viso~ina od 1.260 metri. Prvite snegovi na planinskite vrvovi sekoga{ go ozna~uvaat po~etokot na zimskata turisti~ka sezona. Na padinite na Bistra ovaa godina, snegot padna podocna za razlika od minatata, no sepak zadovolni sme i od ovogodina{nata zimska sezona, iako taa po~na so malo zadocnuvawe, ni re~e upravnikot na hotelot "Fer{ped", Lazar Simeski.

Cenite na pansionite vo zimskiot turisti~ki centar Mavrovo se povisoki od standardot na obi~niot ~ovek. Kolkumina mo`at da si dozvolat desetdnevno zimuvawe vo nekoi od na{ite zimski turisti~ki centri? Pra{aweto samo se nametnuva, bidej}i nekoga{nata rabotni~ka klasa, koja{to doa|a{e vo odmorali{tata na svoite pretprijatija sega toa zadovolstvo ne mo`e da si go dozvoli, zatoa {to pove}eto od objektite se privatizirani. Ovde mo`at da zimuvaat samo lu|e so "dlabok xeb", pa taka no}evawe so doru~ek vo hotelot "Bistra" (A-kategorija), iznesuva 80 germanski marki, a vo hotelot "Fer{ped", polupansion ~ini 55 germanski marki. Vo drugite hotelski objekti cenite se dvi`at do 30 - 50 germanski marki za polnpansion. Isto taka i cenite na `i~arata i ski-liftovite, ako se zeme vo obyir desetdnevno koristewe, e navistina skapo. Dnevnata karta so ski-oprema iznesuva 300 denari, t.e. okolu 9 gm, a obi~na dnevna karta e 100 denari ili 3 gm, iznajmuvaweto na skii iznesuva 300 denari ili 9 gm za den. Upravnikot na "Fer{ped" g. Simeski ni re~e deka hotelot e poln preku celata godina. Ovde doa|aat kako organizirani grupi, taka i turisti vo sopstvena re`ija. Tamu zimuvaat i vojnici na KFOR, ~lenovi na humanitarni organizacii, no seto toa ne e organizirano vo grupi, tuku poedine~no.

Vo ovoj turisti~ki centar mnogu raboti se ostaveni na zabot na vremeto. Investiraweto i rekonstrukciite na objektite e od parite na privatni lica. Hotelot "Bistra" posle mnogu godini dobi vnatre{en moderen enterier, a so toa go dobi statusot na hotel od A-kategorija. Pred osum godini e renoviran i hotelot "Fer{ped". Obi~no se veli deka turizmot e edna od grankite, koja ovozmo`uva golem priliv na devizi {to e od golemo zna~ewe za dr`avata. Zo{to toga{ nikoj vo Makedonija seriozno ne se pozanimava so ubavinite na na{ite planini i ezera i ne gi iskoristi maksimalno? Ovde s# e kako pred 15 godini, a novost e samo borbata koja se vodi za privatizacijata i proda`bata na ski-liftovite.

Sepak i pokraj s#, ubavo e da se izbega od gradskoto sekojdnevie i barem i eden den da se u`iva vo ~istiot vozduh i darot na prirodata.