|
Razmisluvawa me|u dve dremnuvawa POGRE[NO VREME Dreme: Slobodan DON^EVSKI V o posledno vreme na nacionalnata televizija sekoja nedela se emituva doma{nata serija "Pogre{no vreme". Spored dejstvijata vo epizodite ne mo`am da zaklu~am dali e toa humoristi~na, dramska ili horor serija. Iako pominaa osum epizodi, jas s# u{te ne se nasmeav, ne se rasta`iv, nitu pak vidov nekoj visok dramski ~in preku koj bi razbral deka se raboti za nekoja visoka umetnost. Sepak, serijata sekoja nedela si te~e bez razlika dali jas ne{to razbiram ili ne. Pokraj mnogute raboti koi me zbunuvaat vo taa serija, najnejasen mi e samiot naslov "Pogre{no vreme". Ne mi e jasno koe e toa pogre{no vreme, zo{to e pogre{no i {to pogre{no se slu~uva vo toa pogre{no vreme. Mo`ebi, pak, jas sum pogre{en {to ne go razbiram toa pogre{no vreme. Sega, koga me|u dve dremnuvawa, razmisluvaj}i, memorijata ja vra}am mnogu godini nanazad i za mnogu nastani se pra{uvam dali bilo pogre{no vreme ili pak vo vistinsko vreme pogre{no se postapuvalo, odnosno se donesuvale pogre{ni zaklu~oci i re{enija. Mo`ebi vam, po~ituvani ~itateli, ova moe dremewe }e vi izgleda kako nekoja selska filozofija, no, ako prodol`ite da go ~itate ovoj tekst }e vidite deka ne e taka. Da ja zememe za primer Vtorata svetska vojna koga Germancite bile na na{ite prostori i sakale tuka da ostanat za i nie da bideme Germanci. Na{ite tatkovci i dedovci krvavo se borele da gi isteraat, smetaj}i gi za neprijateli. Po nekolku godini se slu~uva istoto! Na{iot narod so golema `elba tr~a vo Germanija kade {to, se razbira, mladite pokolenija Makedonci poleka, no sigurno stanuvaat Germanci. Germanskata marka vo na{ata dr`ava e daleku pred denarot, odnosno sekoj Makedonec tr~a po germanski marki, a ne po denari.Ova jasno govori deka na{ite roditeli ne trebalo da gi brkaat Germancite, tuku so cve}e da gi pre~ekat. Ako go analizirame ovoj primer }e vidime deka od 1941 -1945 godina bilo vistinsko vreme, no se pravele pogre{ni postapki. Sega se pravat vistinski ~ekori, no, za `al, vremeto e pogre{no. Ako, pak, se vratime u{te ponazad vo istorijata na vremeto }e sretneme u{te pogolem primer koj vo ova vreme e tolku jasen, iako vlasta s# u{te srame`livo i polutajno se obiduva da go realizira. Ako vo dvaesettite godini od minatiot vek makedonskiot narod trgnal po umot na Van~o Mihajlov i negovata dru`ina, sega nema{e da ima nikakvi problemi. No, toga{ se na{le nekoi "neprokopsani mrsnici", pa gopodinot Mihajlov go proterale ne sfa}aj}i kakva gre{ka pravat. Ubavo mislel ~ovekot, ta duri bil i vidovit! U{te toga{ gledal deka od Makedonija i makedonskiot narod ne biduva ni{to, zatoa so seta sila i pamet se borel Makedonecot da go napravi Bugarin. No, kako {to rekov, nekoi "kusogledi mrsnici" go spre~ile vo blagorodnata misija koja }e gi re{ela site maki na Makedonecot samo so edna postapka - Makedonecot da go napravi Bugarin i na makite }e im bilo kraj. Posle toa dolgi godini nekoi se "osvestile" i gi prona{le svoite koreni, korenite na rodninite i prijatelite, odnosno na celiot narod {to `ivee vo Makedonija. Sega, s# u{te srame`livo, no so poddr{ka od dr`avnoto rakovodstvo, ~ekorat napred da n# odvedat vo Bugarija kade {to spored niv ni bilo mestoto. Ako go pogledneme vremeto na Van~o Mihajlov }e vidime deka toa bilo vistinsko vreme, no narodot napravil pogre{ni ~ekori pa si ostanal toa {to e, odnosno ne sfatil deka eden den nivnite sinovi }e nastojuvaat da ja realiziraat idejata na golemiot makedonsko-bugarski sin. Mnogu golemi lu|e od dr`avniot vrv se obiduvaat da go vratat vremeto na gospodinot Mihajlov, no pustiot makedonski narod te{ko se ubeduva i zasega voop{to ne im veruva. Eh, da be{e poslu{an Mihajlov sega Sofija }e ni be{e glaven grad i }e si jadevme }ebapi od 200 grama, a ne ovie na{ite od 20 grama. Ajde ka`ete sega koe e pogre{no vreme, a koi pogre{ni postapki. Jas ni{to ne mo`am da razberam za toa pusto vreme i tie postapki. Sepak, mnogu sum blagodaren {to narodot vo 1998 godina se svesti za da ja izbere najnacionalnata partija za vladetel koja vo majka Bugarija ja gleda idninata i zatoa predlaga da se prepro~ita istorijata i da se promeni azbukata. Za `al, na ovie prostori ima mnogu lu|e koi s# u{te celosno ne ja nau~ile makedonskata azbuka, pa }e im bide polesno da sfatat deka taa - bugarskata e vistinskata! Koga, dremej}i, ova go razmisluvam se lutam na moite roditeli {to me sozdale tvrdoglav i ne mo`am da razberam deka Vladata raboti vo moj interes i mi go misli najdobroto. Vakov kakov {to sum, jas ne sum za vo Bugarija, nitu pak za bugarskoto pismo, zatoa najdobro e da si ostanam toa {to sum, tamu kade {to sum, pa makar da bidam i nepismen za bugarskoto pismo. Gi povikuvam site tvrdoglavi Makedonci da mi se pridru`at, da ne bidam sam, da si ostaneme takvi kakvi {to sme, bidej}i spored mene dovolno ni e toa {to go znaeme ova pismo i ovoj jazik. Ako ima takvi neka mi se javat, neka ne se sramat {to nema da zboruvame na bugarski. Na toj na~in }e bideme posebni, a s# {to e posebno ima posebna i povisoka cena. Se nadevam deka do idniot broj mnogu "tvrdoglavi Makedonci" }e mi se javat, a toga{ ~itajte me pak. |
|