VAVILONCITE - TVORCI NA LUNARNOTO SMETAWE NA VREMETO

Klimata bila ladna i suva. @ivotot na naselenieto zavisel od koli~inata na vodata vo rekite Tigar i Eufrat vo proletta.

So koli~inata na vodata vo rekite, bilo povrzano i selskoto doma}instvo vo oblasta me|u dvete reki. No, za toa kako porano da se podgotvat slo`enite raboti za navodnuvawe na ~esto zasu{enata zemja, bil neophoden kalendar.

Za dobivawe na odredeni prehranbeni produkti bilo potrebno intenzivno rabotewe. Preku den, pod toplite zraci na sonceto raboteweto bilo mnogu te{ko, pa poradi toa rabotele no}no vreme, no za taa cel trebalo da se znae koga }e ogree mese~inata, t. e. da se ot~ituva mese~evata faza i mese~eviot mesec. Vo po~etokot na mesecot imalo mlada mese~ina, mesecot se prodol`uval so 29.5 dena. So vremeto bilo otkrieno deka od edna mlada mese~ina na Tigar i Eufrat, do druga nova mese~ina pominuvaat okolu 12 mese~ini ili meseci. Taka se formirala godinata, koja imala 354 dena. Takvoto smetawe na vremeto go napravile gata~ite 4.000 godini porano. No, tie ne znaele, za kolku vreme navistina se prodol`uva godinata i smetale okolu 354 dena. Brzo se razjasnilo deka po 354 dena ne doa|a nova godina. Po~etokot na kalendarskata godina i doa|aweto na rekite ne se sovpa|alo. Za otstranuvawe na toa nesovpa|awe, na gata~ite im bilo potrebno vreme. Toa go napravile so dodavawe na u{te eden mesec - 13 mesec. Vo sekoj period od osum godini, vo 2-rata, 5-tata i 7-mata godina imalo ne 12, tuku 13 meseci. Taka za potrebite na selskiot `ivot e napraveno son~evo-lunarno smetawe na vremeto, vo koe{to osnovno zna~awe imalo smetaweto na vremeto po Mese~inata, no mese~evoto smetawe na vremeto bilo pot~ineto na son~evoto kru`ewe vo prirodata.

Starite Vavilonci sozdale pribli`en kalendar taka {to ne mo`ele to~no da go opredelat vremetraeweto na godinata. Vo toj kalendar mese~eviot mesec bil vnesen so 29, 5 dena. Vo rabotata toj e ednakov na 29, 5306.

Kalendarot na starite Vavilonci odigral zna~ajno vlijanie kaj narodot vo smetaweto na vremeto, donesuvaj}i go kako osnovno smetaweto na vremeto po Mese~inata.

Mese~eviot kalendar bil kalendar i na drevnite Evrei. Vo nivnata godina se smetale 355 dena, podeleni vo 12 meseci (parnite meseci imale 29 dena, a neparnite 30). Denono}ijata zapo~nuvale vo {est ~asot nave~er. Vo IV vek pred na{ata era mese~eviot kalendar na starite Evrei go zamenile so lunarno-son~ev kalendar. Vo ovoj kalendar na sedum od sekoi 19 godini se staval dopolnitelen 13-ti mesec od 30 dena. Godinite {to sodr`ele po 13 meseci se smetale za prestapni. Prestapni godini bile 3, 6, 8, 11, 14, 17 i 19 - ta godina. 19 lunarno-son~evi kalendarni godini sodr`ele 6.936 denono}ija. No, 19 son~evi godini sodr`at 6.939 3/4 denono}ija. So drugi zborovi, vo staroevrejskiot kalendar, pri takvata konstrukcija, na sekoi 19 godini se sozdavala razlika so son~evata astronomska godina od okolu 3 i 3/4 denono}ija. Za da se izbegne ovaa razlika, denono}ijata {to nedostasuvale se dodavale preku pridvi`uvawe napred na po~etokot na godinata za edno denono}ie vo onie godini koga po~etokot na godinata se pa|al vo nedela, sreda i petok. Spored religioznite pretstavi na starite Evrei, godinata ne mo`e da zapo~nuva vo ovie denovi. Ako vo 19-godi{niot ciklus brojot na godinite ~ij po~etok se pa|al vo spomenatite denovi gi nadminuval po broj denovite {to nedostsuvaat, toga{ po~etokot na godinata se povlekuval so edno denono}ie nazad.

Vo evrejskata era bilo prifateno mitskoto "sozdavawe na svetot". Taa e poznata kako era od Adam ili judejska era. Za nejzin po~eten datum se zemal 7 oktomvri 3761 godina pred novata era. Ovaa era e postara od sovremenata so 3760 godini.