Sekojdnevni nastani POD CRNIOT PREVEZ NA SOCIJALNATA POMO[ Pi{uva: Irena GRANKOVA
P reku leb-poga~a" e izreka koja mno- gu govori za profilot na makedonskiot ~ovek. Kako inherentna komponenta na sekojdnevnoto odnesuvawe na istiot e da najde {to e mo`no polesen na~in ili „dupka" za da si ja ostvari zacrtanata cel, a ako e mo`no da iskoristi i ne{to plus. @ivot, be! I primeri za potvrda kolku sakate. Pa, povelete...Eden od niv koj posebno me iziritira, a koj e „javna tajna" ve}e podolgo vreme e slu~ajot so socijalnata pomo{. Sigurno se pra{uvate i vie, zarem i ovde ima prostor za izmama? I pak, da. Kolku i da vi izgleda pateti~no, sepak socijalnata pomo{ se zloupotrebuva, i toa od samite socijalno zagrozenite lica, no i odgovornite vo ovoj sektor ne se so ~ist obraz, pa i tie gi imaat pu{teno „pipkite vo medot”. Svedoci sme na faktot deka vo dr`avata imame, i toa kako, golem broj lu|e so status na socijalni slu~ai. No, da bide{ proglasen duri i za socijalen slu~aj, ne e tolku ednostavno vo na{ata zemja. Kompetentnite vo ovie institucii se tie koi „palat i gasat” i od nivnata odluka zavisi koj }e go dobie statusot na socijalen slu~aj. A vie, ako imate nekoj „poznat” me|u ovie lu|e, iako ne gi ispolnuvate uslovite (vie sinovi ili ker}i na vraboteni vo banka, po{ta ili drugo javno pretprijatie), sepak }e si dobiete del~e od „socijalniot kola~” i ni najmalku nema da vi e gajle ako mu go zemete lebot na nekoe ~etiri~leno ili „pobogato” semejstvo. E pa, koi im e kriv {to si nemaat poznati! No, ne sekirajte se, ako sakate socijalna pomo{ koja navistina vi e potrebna, }e treba da im pravite usluga bilo na direktorot, bilo na negoviot brat, svat... Usluga za usluga - }e im ja obrabotuvate nivata, }e im pomagate vo gradeweto na novata ku}a, a tie na vas - paket socijalni proizvodi. Toa e i naj~estoto ne{to {to go pravi dr`avata za niv - dodeluvawe na socijalna pomo{ vo paketi so proizvodi. A, ovie pak, vo znak na blagodarnost za gri`ata {to ja vodi dr`avata za niv, gi prodavaat paketite te{ki od 4 - 6 kg. Ma{ala, ma{ala! Dobro e i {to ne otvoraat tezga na pazarite, tuku „prikrieno" }e vlezat vo nekoja prodavnica i taka „nevino" ti nudat krpi, ~etka za zabi, pra{ok... Nekoga{ brzo ja zavr{uvaat rabotata u{te vo prvite nekolku prodavnici, a ponekoga{ mora da se „matkaat" po tri-~etiri dena za posle, so „~ista sovest", po izvr{enata rabota, da si legnat. Ve}e imam dovolno zaliha od proizvodite doma, a vaka mo`am da zarabotam nekoja pari~ka, veli V. M. eden od mnogute. A zo{to da ne? Tie ja iskradoa dr`avata, pa {to ako jas prodadam nekoe kese pra{ok, ~etka za zabi. ]e ja podjadam li dr`avata?, si nao|a opravduvawe S. L. za rabotata, za koja{to ne se srami deka ja raboti. ZNAKOT „ZABRANETO PRODAVAWE” OD HUMANITARNATA POMO[, VO PRODA@NITE PUNKTOVI Tezgite, socijalnite slu~ai ne gi otvoraat za{to ne mo`at, no, za razlika od niv, kompetentnite i odgovorni li~nosti izgleda si vodat „biznis” taka {to edna ~etvrtina od paketite misteriozno is~eznuvaat ili pak, kako {to ima{e slu~aj od pred nekolku godini, koga studentite smesteni vo objektite na Studenskiot centar „Skopje” mo`ea da jadat konzervi so mesni proizvodi so znakot na Crveniot krst pod koj pi{uva{e „zabraneto prodavawe”. Zna~i, s# si ima namena, nekoj }e jade konzervi, a nekoj pe~eno prase! Va`no nikoj ne e gladen i volkot sit i ovcite na broj. Vo na{ata zemja na ~udata s# e mo`no. Sekoj den niknuvaat novi biznisi i lu|eto si gi polnat xebovite. Onie - krupnite yverki, kako i sekoga{ ve{to }e se skrijat zad svoite maski, a pak posledovatelno na toa, de`uren vinovnik izleguva poslabiot koj nema vujko vladika, vo slu~ajot socijalnite slu~ai. Dodeka tie se ma~at da vrzat kraj so kraj, vistinskite vinovnici, so „~ista sovest”, }e si go sobiraat kajmakot i }e si bidat za{titeni. I za kraj edno pra{awe: Barame evropski odnos, evropsko odnesuvawe me|u nas, a sme se zapra{ale li, imame li moral?! |
|