AD "Evropa" - Skopje e edna od makedonskite firmi koi dolgo vreme opstojuvaat i na na{iot i na stranskiot pazar. Za rabotata na "Evropa" i za problemite so koi se soo~uva ovaa firma razgovaravme so direktorkata Savka Dimitrova.

"Evropa" e formirana 1882 godina kako privatna rabotilnica so sosema ograni~en asortiman. Vo 1949 godina e podarena na dr`avata i vo vremeto na tranzicija vo 1989 godina po~na transformacijata. Potoa dojde revizijata na transformacijata spored na{iot Zakon. Taa revizija poka`ala deka spored noviot Zakon privatizacijata e izvr{ena so 81 otsto so toa {to se barala doplata od 2,5 milioni germanski marki na ime pridones za li~en dohod.

- Nie ne mo`evme da platime tolkav iznos, pa uplativme 1.250.000 marki i so toa zadr`avme privatizacija na 75 otsto, veli Dimitrova. Site rabotnici i porane{ni i sega{ni se akcioneri, so isklu~ok na onie koi imaa pravo na akcii, no gi otu|ija, odnosno gi prodadoa. Brojot na akcionerite i denes e dosta golem. Brojot na vrabotenite e 610. Za makedonskiot pazar toa e malku pregolema vrabotenost. So ostanuvaweto na eden pomal pazar nie se odlu~ivme za pro{iruvawe na asortimanot, {to stra{no go optovaruva proizvodstvoto. No, fakt e deka toa n# odr`a, bidej}i ni be{e va`en sekako i toj socijalen element da ne dojde do otpu{tawe na rabotnici, zatoa {to i denes dokolku ne bi bile optovareni so tolku vraboteni, bi mo`ele da rabotime poekonomi~no, ako se orientirame na proizvodi koi se poprofitabilni.

Vo vrska so pra{aweto kade nie se nao|ame so kvalitetot na proizvodite, mo`am da re~am deka imame proizvod ne so onoj "top-kvalitet", no imame eden kvalitet koj{to e na nekoe ponisko nivo od toj najvisok kvalitet, a koj{to e prifatliv za eden {irok sloj na naselenie i toa po{iroko gledano.

"Evropa" ima ve}e obezbedeno svoe mesto i na svetskiot pazar. Proizvodite na ovaa na{a fabrika se nao|aat na tezgite vo mnogu zemji.

- Nie ve}e imame dolgogodi{no iskustvo so izvoz, objasnuva Dimitrova. Taka, minatata godina ja zavr{ivme so preku 45 otsto od vkupnoto proizvodstvo so izvoz. Na avstraliskiot pazar sme prisutni pove}e od deset godini. Da se najdete na takov pazar i da se odr`ite tolku vreme zna~i deka mora da imate odredeno nivo na kvalitet. Nie izvezuvame i vo Anglija, koja e edna mnogu konzervativna i vo sekoj pogled zatvorena zemja, osobeno vo odnos na kvalitetot na uvoznata stoka i toa za prehranbenite proizvodi. Tamu sme prisutni ve}e 12 godini. Imavme izvoz i vo SAD, no tamu ima{e drugi ekonomski problemi. Ne prestanavme zaradi nekvalitet, tuku zaradi cenite, zatoa {to se pojavija Argentina i Brazil kako konkurenti so niski ceni i so podobruvawe na nivniot kvalitet. Moram da istaknam deka nie vo posledno vreme so najgolemo zadovolstvo sorabotuvame so Makedonci koi rabotat vo stranstvo. Momentno imame kontakti so dvajca na{i Makedonci koi se vo Amerika. A i za na{iot izvoz vo Avstralija }e napomnam deka dobrata strana e toa {to kupuva~ot e Makedonec. Toj ima{e golemo razbirawe koga nie imavme problemi so Grcite. Ima{e razbirawe zo{to nie ne sakame da stoi FYROM na na{ata ambala`a, za razlika od drugite koi ne go razbiraa toa, za{to za niv ekonomijata ne priznava politika. No, toga{ normalno bevme premnogu ~uvstvitelni i se pla{evme ako nie go prifatime toa FYROM, vo onaa euforija na priznavawe, odnosno nepriznavawe na zemjata, mo`ebi toa }e se zloupotrebi vo politikata. Imavme ogromni problemi toga{, za{to na{iot uvoz ode{e i preku Grcija. Seta taa {irina mo`e{e da ja ima samo ~ovek koj{to zaminal od ovde, koj{to ja do`ivuva Makedonija kako svoja zemja. Toa e gospodinot Krste Georgievski so firmata "Marko Polo" od Asvtralija. Vo Amerika sorabotuvame so Aleksandar Trajkoski, relativno mlad ~ovek po poteklo od Ohridsko so kogo sorabotuvame ve}e tri godini. Sorabotkata e dosta skromna, bidej}i i obemot na rabota kaj nego e takov. Sorabotuvame isto taka i so Ivan~o Ivanovski koj denes ima svoja firma vo Amerika.

"Evropa" pred dve godini izvezuvala i vo Rusija kade bila prisutna konkurencijata od site zemji. No i ovaa na{a firma ja sna{la sudbinata koja be{e zaedni~ka za site izvoznici za toj pazar, bidej}i se slu~i ekonomskiot krah vo Rusija vo avgust 1998 godina. So porane{nite jugoslovenski republiki vrskite se ili prekinati ili mnogu reducirani. Najgolem kupuva~ momentno e firma od Bosna i Hercegovina, a ovaa zemja e totalno otvorena za nadvore{niot pazar i "Evropa" nema nikakvi privilegii, {to zna~i deka samo so kvalitet i so cena opstanuva na toj pazar.

- Vo vrska so izvozot e i proda`bata na Kosovo koja{to za na{a sre}a prodol`i, veli Dimitrova. Nie imavme tamu prezentacija na na{i proizvodi i sega zasega sme zadovolni od obemot na sorabotkata, a kako taa }e te~e ponatamu sekako }e poka`e vremeto.

[to se odnesuva do idnite planovi na "Evropa" direktorkata Dimitrova veli:

- Najva`niot del od idninata e da se doispitaat site mo`nosti za strate{ki partner. Smetame deka toa }e bide edna dobra za{tita na proizvodstvoto. Sepak, moram da ka`am deka idninata e pre`ivuvawe. Ako firmata `ivee, }e mo`e da bara izlez vo sekakva situacija. Mo`ebi ne zvu~i mnogu optimisti~ki, no sepak }e ka`am deka gledame da pre`iveeme, za{to realnosta kaj nas e takva.

Vo delot na marketingot ni e posebno te{ko, bidej}i imame stra{no {irok asortiman. Vo momentov imame 155 proizvodi, a na obem na proizvodstvo koj{to e apsolutno mal za ekonomski uslovi. Toa sekako ni gi vrzuva racete vo delot na marketingot. Za nas ne e va`no da isforsirame eden, dva ili tri proizvodi, da gi reklamirame i da imaat dobra proda`ba. Nie sakame proizvodite pove}e da gi dobli`ime do potro{uva~ite. Gi koristime mnogu lokalnite TV-stanici koi se poskromni vo barawata, a se mnogu efektni. Fakt e deka obi~no se gleda lokalnata televizija, a potoa drugite TV-stanici. Nie imame edna ideja da gi posetime maloproda`nite objekti niz cela Makedonija so cel da gi animirame na{ite proizvodi i toa direktno vo maloproda`nite objekti, objasnuva Dimitrova.