BEZRBETNICI

Bi bilo ne~esno od moja strana da gi zapostavam i za niv da ne razmisluvam. Navistina tie se mnogu, nekoi duri ni so golo oko ne mo`at da se vidat, no se mnogu zna~ajni za pravilno odvivawe na sevkupniot `ivot na zemjata. Jas ne mo`am za site da razmisluvam, bidej}i zoologija malku u~ev i ne gi poznavam site. Samo zamislete deka vidovi insekti ima od 2 do 4 milioni (naukata uspeala da opi{e i grupira okolu 650.000 razni vidovi), i ako jas za site razmisluvam i pi{uvam }e nema tolku hartija site da gi opi{am. Zatoa }e razmisluvam samo za onie koi mu se dobro poznati i na obi~niot gra|anin, a se najblisku do ~ovekot. ^udno, kolku prirodata napravila sli~nosti me|u lu|eto i `ivotnite! Ako gi zememe, mekotelcite (ne se misli na meki teliwa, iako me|u lu|eto ima i takvi), }e vidime deka sli~nosti ima mnogu. Mekotelcite se golema grupa bezrbetnici, a vo niv spa|aat pol`avite, obi~nite {kolki, ostrigite i oktopodite. Sigurno }e se slo`ite, po~ituvani ~itateli deka me|u lu|eto ima mnogu bezrbetnici i pol`avi, a za oktopodi da ne zboruvame. Oktopodot stana sostaven del na sekojdnevieto, a politikata, ekonomijata i stopanstvoto ne mo`at da se zamislat bez nego. Javno po~naa da se formiraat zdru`enija na oktopodi kako {to se TAT, "Lavci", "Xamadan~e", "Tutun-cigari", Javen i taen carinski i bezcarinski transport i kakvi s# u{te ne. Sekojdnevno niknuvaat kako pe~urki i toa samo od onie otrovnite. Pol`avite, {kolkite i ostrigite prvin }e se pobunat, no nabrgu }e potkleknat pred oktopodite, za{to tie se mnogu golemi i mnogu otrovni. Me|u bezrbetnicite najdobro minuvaat crvcite. Niv mo`e{ da gi ise~e{ na bezbroj par~iwa i sekoe par~e potvorno }e se pikne vo nekoja dupka i }e prodol`i da sozdava kanali ne samo za sebe, tuku i za malite crv~iwa. Mi se ~ini deka me|u lu|eto od bezrbetnicite ima najmnogu crvci. Tie se ligavi i se vovlekuvaat kade {to sakaat. Te{ko mo`e da se zaprat, bidej}i i koga }e se fatat so svojata ligavost }e se protnat me|u prstite i }e prodol`at ponatamu.

Razmisluvaj}i za bezrbetnicite, sega sfa}am deka bez niv ni edno op{testvo ne mo`e da opstane. [to bi bilo koga bi imalo samo volovi, kravi i magariwa? Site odedna{ }e zaglavat vo nekoja krivina i }e nastane zastoj vo razvojot na demokratijata. Vaka so ligavite bezrbetnici polesno se ostvaruva protokot na kapitalot, ideite i razvojot na sevkupnoto `iveewe. Koga ne bi postoele tie ligavi bezrbetni `ivotin~iwa, mnogu raboti ~ovekot ne bi mo`el da gi ostvari. Re~isi vo site institucii ima tvrdi pravila {to gi izmislile volovite, kravite i magariwata. Na primer, vo Zavodot za penzii te{ko }e se dobie penzija, ako ne najdete nekoj ligav crvec, koj }e se provre niz klu~alkata na vratata i }e vi ja zavr{i rabotata. Ili ne daj bo`e, da dobiete nekoe uverenie ili odobrenie. E, tuka bez nekoj ligav crvec te{ko }e uspeete...

Dremej}i i razmisluvaj}i se setiv na eden moj primer. Po~nav da ne gledam, ta duri vo ~inija ne mo`ev da raspoznaam {to e meso, a {to kompir (iako meso retko ima{e).

Re{iv preku Socijalnoto da si nabavam o~ila. Se pregledav i so tie bele{ki otidov kaj Komisijata da mi potpi{e, za poevtino da platam. Koga tamu, gospodata mi velat deka ne mi sleduvalo. Popusti bea moite objasnuvawa deka o~ilata mi se neophodni ne samo za jadewe, tuku i za na rabotnoto mesto. Koga mislev deka nema razbirawe, se pojavi eden crvec, koj se vovre vo nekoi paragrafi i mi ja otkri vistinata. Treba{e so nov upat da odam na nov pregled na O~na klinika.

Tamu edni beli ovci mi zaka`uvaa pregled po dva meseca. Povtorno morav da najdam bezrbetnik koj se izvitka, se provre i mi zaka`a pregled za sledniot den. Mislev deka sledniot den brzo }e zavr{am, no za `al, kaj ~i~ko doktorot pred mene ima{e mnogu ligavi bezrbetnici. Ne sakav da preteruvam i da gi zloupotrebuvam crvcite, zatoa re{iv da po~ekam i da ja zavr{am rabotata. Otkako ja zavr{iv rabotata kaj o~niot, so bele{kite, sledniot den otidov pak kaj Komisijata.Tamu povtorno mi se ispre~i nekoe volovsko objasnuvawe deka vo bele{kite trebalo da se napi{e ova i ova ili ona i ona. Ako po redoven pat, pak odev kaj o~niot, povtorno }e mi treba{e samo za pregled u{te 2 meseca. Zatoa ovoj pat upotrebiv eden krak od eden oktopod i dodeka da trepne{ rabotata ja zavr{iv. Kone~no, po deset dena dobiv o~ila i po ulicata od daleku mo`ev da razlikuvam koj e ~ovek, a koj vol, magare ili krava, pa duri i bojata na crvcite mo`ev da ja razlikuvam.

Ovoj primer, poka`uva deka ako ne bea bezrbetnicite, odnosno ligavite crvci i oktopodi, o~ila nema{e da nabavam za 10 dena, tuku za tri meseci.

Ete, po~ituvani ~itateli, kolku se zna~ajni i potrebni bezrbetnicite. Dobro e {to gi ima mnogu i {to vo sekoe vreme sekade mo`at da se najdat. Gospod znael {to pravi i dobro e {to se setil da gi napravi i niv. Navistina tie mnogupati mo`at da na{tetat. No, vo pove}e slu~ai se polezni. Najmnogu & pre~at na krupnata stoka i zatoa tie so zadovolstvo gi gazat kade {to }e gi na~ekaat. Sepak, kolku i da gi gazat ne mo`at, da gi uni{tat. Tie treba da sfatat deka kolku pove}e gi gazat bezrbetnicite tie s# pove}e se mno`at i nema da bide ~udno, ako eden den se izedna~at. Ako dojde do toa, toga{ ~itajte me pak.