Za da go dolovime pate{estvieto na kalendarot ({to vo ovoj moment najgolem del od svetot ja koristi erata smetawe na vremeto), po~etocite treba da gi barame nekade vo kralskiot period na Rimskata dr`ava.

Do vladeeweto na kralot Numa, Rimjanite godinata ja smetale kako vremenski period od 304 dena, podeleni vo deset delovi - meseci od koi {est imale 30, a ~etiri 31 den. Iako imale kalendar za smetawe na vremeto, sepak Rimjanite bile daleku od son~evata godina, koja traela 365 dena 5 ~asa, 48 minuti i 46 sekundi. Razlikata bila golema, a istiot den vo godinata se pa|al vo razli~ni vremenski periodi. Seto toa gi naru{uvalo normalnite `ivotni tekovi. Poradi toa, kralot Numa (Numa Pompilius, vladeel od 715 - 673 god. p.n.e. eden od legendarnite kralevi na Rim i naslednik na Romul. Tradicijata mu pripi{uva sozdavawe na religiozni institucii i verski objekti, ureduvawe na kalendarot, organizirawe na cehovi i raspredelba na zemji{teto), sprovel reformi vo kalendarot, dodal u{te 61 den, odnosno dva meseca januari i fevruari (prethodno godinata zapo~nuvala na 1 mart i se broele redno kako sleduvale eden po drug), so vkupno 365 den.

Vakviot na~in na smetawe na vremeto se zadr`al do 46 godina p.n.e. koga Gaj Julij Cezar (101- 44 g. p.n.e.) sprovel reforma, pri koja najzna~ajno e voveduvaweto na prestapnata godina, kade vtoriot mesec (fevruari) imal 366 godini (poznat kako dvoen 24 fevruari ili annus bissextilis). Spored ovoj kalendar, sedum meseci imaat po 31 den, ~etiri po 30 i eden den februari 28, odnosno 29 dena. Reformite go pomestile i po~etokot na Novata godina, sega zapo~nuva na 1 januari. Se pretpostavuvalo deka 235 lunarni meseci pravat to~no 19 godini. Celiot reformen "zafat" bil prepu{ten na aleksandriskiot astronom Sosigen, koj del od reformite verojatno gi prezel od egipetskiot kalendar (najrano vo ovoj kalendar se koristi prestapniot den vo godinata). Vo periodot na reformite se pretpostavuvalo deka proletnata ramnodenica se pa|ala me|u 25 i 26 mart.

Kon krajot na I vek od na{ata era, vo se}avawe na Julij Cezar, sedmiot mesec e nare~en juli.

Po izminuvawe na pove}e od dvanaeset vekovi se uvidelo deka Julijanskiot kalendar ne e to~en, ramnodenicata se pomestila za desetina dena, godinata ne trae 365 dena i 6 ~asa i deka 235 lunarni meseci ne pravat 19 son~evi godini. Za ispravawe na gre{kite se odlu~il papata Grigorij XIII (1572-1585). Vo 1576 godina formiral komisija, koja trebalo da gi ispravi gre{kite {to bile napraveni so Julijanskiot kalendar. Neto~nosta predizvikala za 128 godini da se sobere eden den. Razlikata doa|a od neto~nosta me|u tropskata i julijanskata godina. Tropskata e pokratka za 11 minuti i 16 sekundi. Za 128 godini, se sobiraat 23 ~asa, 57 minuti i 52 sekundi.

Po pove}e od {est godini bil prifaten predlogot na bra}ata Antonio i Luizi Giglio, koj bil ozakonet so papska bula "intergravissimas" na 24 fevruari 1582 godina. Spored reformata se potvrduva ramnodenicata na 21 mart, koja bila utvrdena na Nikejskiot sabor; poradi razlikata {to se javila od okolu deset dena se utvrdilo, 5 oktomvri 1582 da se smeta kako 15 okomvri 1582 godina i za ubla`uvawe na razlikata se predviduvalo od stotkite da bidat prestapni samo onie {to se delivi so 400 (bidej}i za 400 godini se sobira razlika od 3 dena 2 ~asa, 53 minuti i 20 sekundi), odnosno prestapni da bidat 1600, 2000, 2400, 2800 itn.

Vedna{ po voveduvaweto na Gregorijanskiot kalendar site zemji ne go prifatil kako nov za smetawe na vremeto. Vo toj moment go prifatija samo Italija, [panija i Portugalija. Potoa poleka go prifa}aa golem broj na zemji. Vo Makedonija vo upotreba e voveden vo XX vek, koga Ministerskiot sovet na SHS na 20 dekemvri 1918 godina donese odluka, natrupanata razlika od 13 dena da se regulira, so {to 15 januari da se smeta kako 28 januari 1919 godina.