Dragan Spasov - DAC, akter

MOJATA PROFESIJA NE BI JA MENUVAL ZA NI[TO NA SVETOT

Pi{uva: Dejan POPOVSKI

  • Da ne bev samokriti~en ne bi se ni zapi{al na Akademija, no sepak smetam deka talentot ima golema uloga vo toa {to se narekuva akterstvo. Ednostavno ~ovek treba da bide roden za da bide akter, veli Dac

Go znaeme po mnogute ulogi vo teatarskite pretstavi, televiziski serii, kako voditel koj se nafati da go zameni Igor Xambazov, vo nekoga{ popularniot kviz "Xandar zbira". Toga{ Dac sobra sili da go zameni Igor, samiot veli deka toa uspe{no go napravi i deka e gord na toa {to se na{ol i vo taa uloga. Akterskata profesija e te{ka, no sepak `ivot zna~i. Dragan Spasov - Dac poteknuva od aktersko semejstvo, negoviot tatko Stevo Spasovski e poznatiot i priznatiot akter. Kru{ata pod kru{a pa|a, pa taka i Dac ja ispolnuva golemata `elba na tatko si da bide akter. Vo negoviot stan vo naselbata Kisela Voda, kade {to Dac `ivee, najubavo mu e koga e vo dru{tvo na svoite dva sina, maliot Stefan, koj e golem "beljaxija", i pogolemiot Jakov, koj naj~esto e pokraj svojot kompjuter. Neka ne ve iznenadi, ako slu~ajno ili namerno se najdete doma kaj nego i Dragan go vidite kako si igra videoigri, ili im ugoduva na site ne{ta svrzani za negovite de~iwa. No, sekako deka toa e del od ona {to se narekuva "akterstvo", pa makar bilo i vo doma{en ambient.

Ka`ete ni ne{to za Va{ite po~etoci...

DAC: Po~nav mnogu mlad, imav ulogi u{te kako dete i sekoja uloga sakav da bide odglumena na najdobar mo`en na~in. Sum se pojavuval od detski serii, preku ulogite vo teatarot, pa s# do televiziskite serii.

Dali Vi se slu~ilo ponekoga{ da go zaboravite tekstot ili da dodadete ne{to, odnosno dali pravite improvizacija?

DAC: Da zaboravam tekst dosega ne mi se slu~ilo, a improvizacijata e sostaven del na akterstvoto, razbirlivo vo granicite kolku ~ovek mo`e da improvizira ili kolku improviziraweto e vo sklop na toa {to go nudi originalniot tekst. S# {to }e mine nad taa norma pove}e nema da bide toa {to treba da bide.

@elbata na va{iot tatko da stanete akter e poznata, kolkava e `elbata va{ite deca da stanat akteri?

DAC: @elbata na tatko mi da bidam akter be{e navistina golema. No, od druga strana, ne se stanuva akter ako vo sebe se nema `elba za toa. Eve za primer, }e gi zemam moite deca. U{te sega se gleda deka pogolemiot sin so sigurnost nema da bide akter, bidej}i nego go interesiraat nekoi drugi ne{ta daleku od akterstvoto. Jakov ima devet i pol godini i za nego pointeresno e da bide kraj kompjuterot, dodeka maliot Stefan koj ima dve i pol godini smetam deka u{te od sega vo nego ima ne{to {to nasledil od mojata akterska profesija, i li~no veruvam deka eden den toj }e ja nasledi ovaa na{a tradicija. No, velam bi bil presre}en ako i dvajcata trgnat po toj pat, zatoa {to akterskata profesija kolku i da e te{ka, taa e prekrasna i jas nikoga{ ne bi ja menuval za ni{to na svetot.

Dali vo tolkuvaweto na svoite ulogi ponekoga{ ste po~uvstvuvale trema, vo stilot kako }e ja odigram ulogata?

DAC: Ne, trema kako trema nikoga{ ne bila soodvetna za mene i za moite nastapi pred publika, barem ne vo onaa smisla koga tremata se pripi{uva kako sostaven del od profesiite, koi na nekoj na~in se vrzani so javni nastapi i sli~no. Moram da priznaam deka najmnogu trema sum imal od mojot tatko, koj sepak sekoga{ be{e mojot prv "kriti~ar" vo toa {to treba da go napravam. Znae{e i da me snimi na kasetofon i potoa zaedni~ki da go slu{ame snimenoto. ]e me pra{a{e, dali e dobro? Znam deka pred da se zapi{am na Akademija snimiv eden monolog, toj me pra{a kako e napraveno seto toa, jas samiot ne bev zadovolen, {to zna~i deka mo`elo podobro. Iskreno, da ne bev samokriti~en ne bi se ni zapi{al na Akademija. No, sepak, smetam deka i talentot ima golema uloga vo toa {to se narekuva akterstvo, ednostavno ~ovek treba da bide roden za da bide akter.

Pokraj mnogute ulogi {to ste gi tolkuvale se pojavuvate i kako voditel, i toa mnogu uspe{en, a svoevremeno se nafativte da go zamenite toga{ mnogu eksponiraniot Igor Xambazov. Mo`ete li da gi opi{ete tie momenti od vremeto na "Xandar zbira"?

DAC: Sum rekol, Igor Xambazov e dobar voditel, no ne i dobar akter, jas sum dobar akter. Se nafativ da go zamenam Igor, bidej}i lu|eto koi rabotea so nego pove}e ne mo`ea da rabotat, pak so nego, od ve}e poznatite iks-pri~ini svrzani so imeto na Igor. Jas im rekov deka }e bide najdobro Igor da si ja zavr{i taa serija na "Xandar zbira", no bev ubeden deka Igor pove}e nema da bide toj {to }e go vodi "Xandar zbira". Veruvam koj i da dojde{e po Igor na nekoj na~in }e be{e fijasko, od pri~ina {to toj go zapo~nal toa lu|eto bea sviknati na nego. Toa e isto kako na primer, jas da bev prviot voditel, a Igor onoj {to bi me zamenil, toa ne bi funkcioniralo. No, bilo kako bilo jas se nafativ da go zamenam nego, ja snimav prvata emisija i rekov, po nekolkute gledawa, deka svojata uloga na voditel odli~no sum ja zavr{il. Da bidam iskren, voop{to ne se kaam {to sum prifatil edna takva uloga duri i se gordeam {to sum bil vo "Xandar zbira". Vo sekoja naredna emisija s# podobro i podobro se snao|av, taka {to lu|eto po~naa da se naviknuvaat na mene i da zaboravaat na Igor. Da ima{e pove}e epizodi verojatno mojata uloga }e dobie{e u{te pove}e vo zna~eweto, no i vaka so tie pet kolku {to vodev od "Xanda zbira", ostavav svoj beleg kako uspe{na zamena za Igor.

Na voditelski plan Ve slu{ame i sega na Radio Ravel.

DAC: Da, no toa e emisija za deca. Jas imav prekrasni idei za toa, no lu|eto gi "kupuvaat" takvite idei i gi koristat za svoi programi, no pak }e re~am deka i tuka, jas kako jas, ili kako Dragan Spasov Dac - ostavam svoj beleg, a toa mnogu zna~i.

Pokraj ulogite vo teatarot, na televizijata, voditelstvoto, dali ste se obidele vo nekoja uloga na filmsko platno ili dali imate takvi ambicii?

DAC: Filmot kako film e sepak ne{to sosema drugo za razlika od teatarot. Dodu{a, sum se obidel i na film, no toa ostana samo kako obid. Vsu{nost, televiziskite serii na nekoj na~in se nalik na filmovi, a jas site tie ulogi sum gi odigral onaka kako {to treba. Kaj nas, patem re~eno, mnogu malku filmovi se snimaat, pa taka i nema nekoja pregolema mo`nost za filmski ulogi, no i da gi ima jas teatarot ne bi go dal za ni{to na svetot, toa ~uvstvo, toj miris {to go nudi teatarot, toa e navistina ne{to prekrasno i ne{to golemo.

Da go ostavime teatarot i filmot i seto ona {to e svrzano so glumata, da go vidime Dac od drug agol, privatno?

DAC: Pa eve, gleda{ i samiot, tuka sme jas, mojata sopruga koja ima svoi obvrski najmnogu okolu ureduvaweto na stanot, so moi konsultacii, se razbira, taa e navistina prekrasna li~nost, potoa na{ite deca so koi jas se trudam da bidam {to pogolem drugar i zaedno so niv da pravime nekakvi "ludorii". So pomalku zborovi, kako semejstvo funkcionirame fantasti~no, a koga ne{to taka ubavo funkcionira, toga{ zadovolstvata na site nas se pove}e od golemi.

Dali vo Va{ata profesija ima qubomora?

DAC: Znae{, moram pak da bidam iskren, kaj mene toa go nema, no verojatno ima. Qubomorata e prisutna sekade, pa ja ima i vo mojata profesija, no rekov kaj mene mesto za nea nema.

Dali Dragan Spsov - Dac e qubitel na muzika i koja muzika najmnogu saka da ja slu{a?

DAC: Sekako deka sakam muzika, no sakam muzika koja jas li~no smetam deka e dobra za mene i mojot vkus. Definitivno ne sakam xez. Nikoga{ ne sum go sakal i verojatno nema ni da go sakam xezot. Ne sum bil na nitu eden xez-festival {to se odr`uva vo Skopje. No, ako "Leb i sol" va`at za grupa koja svirela nekoj si xez, toga{ od niv gi imam site plo~i. Emotivno najmnogu sum vrzan za grupata "Bijelo dugme", i den-deneska so zadovolstvo sakam da gi slu{am.

[to }e im pora~ate na Va{ite privrzanici vo 2000-ta godina?

DAC: Pa bi im posakal sre}na Nova godina, mnogu zdravje i s# {to bi mo`el da si posakam sam na sebesi, i na moite najmili.