ZA SONCETO I ZRACITE

"Makedonsko sonce" e najmakedonskiot, no ne i najnacionalisti~kiot vesnik. Toa ne treba da se obrazlo`uva, nitu doka`uva. Vesnik koj ne napa|a nikoja druga nacija, nitu nacionalnost, vesnik koj ima razbirawe za problemite na site veri, narodi i narodnosti, ama vesnik koj od du{a si go saka svojot narod, ja ~uva negovata istorija, se gri`i za negovata sega{nost i so najdobri nameri prodira vo negovata idnina, toj vesnik ne mo`e da bide "sedelo na nacionalisti".

Naprotiv, toa e vesnik od koj{to izvira respekt kon sekogo i site, no najmnogu qubov kon Makedonija. I da ne {iram mnogu. Neodamna vo Prilep, na edno lokalno radio (Holidej), slu~ajno slu{av emisija pod naslov "Starite prilep~ani, za stariot Prilep". Osumdeset i petgodi{en ~evlar, Blagoja Petreski, zboruva za gradot nekoga{ i vo eden moment se se}ava na edna `ivotna epizoda za ^ento.

"...Mnogu tutun sadevme. Na niva spievme, na niva ru~avme. Eden den, & velam na `enata, da se odmorime, ne{to da kasnime. Taa mesila kora, i sednavme da jadime. Arno ama, u{te ne sednat taka kraj brazdata, mi veli da pojdam do kaj ^ento (Metodija Andonov) tuka do nas, do na{ata niva, i da mu go ponudam magareto, dodeka nie ru~ame, da donesi voda, oti toj voda nose{e na race. Odam jas, i mu velam, Metodi be, duri nie ru~ame, zemi go magareto da ti nosi voda. Ja krena ^ento glavata, me pogledna i mi re~e: Ne, Blagoja. Blagodaram"!

^ento!? [to nie vsu{nost (ne) znaeme za nego, za mnogu makedonski ^entovci? Skoro ni{to! Eve pominaa deset godini, a nie za na{ite lu|e i nastani vo istorijata s# u{te se zanimavame publicisti~ki. Mi se bendisa minatonedelnata izjava na pretsedatelot na MANU, gospodinot Efremov deka ovaa vrvna nau~na institucija kone~no }e se anga`ira da rasvetli kako {to treba, so fakti i arugmenti, so nau~ni metodologii, bez politikantski upotrebi, temni predeli od na{eto minato i da gi stavi vo funkcija na nacionalnoto.

Dodeka bev vo Prilep, od ~ar{ijata sobrav pove}e materijal za ^ento, otkolku od site dosega za nego napi{ani knigi i bele{ki. Makedonija ne go poznava ^ento. I ne & treba da go poznava, ako nema {to da se ka`e. Ama rabotata e vo toa {to ima, no nie kako da ne sakame, ili ne znaeme toa da go ka`eme. Sme se zapnale ^ento da go nabquduvame kako ~ovek na kogo komunizmot mu namesti sudski proces. Toa e nesporno i neka se srami komunizmot, a ne ^ento.

Ko`uvarot Dimko, kogo go sretnav na ulica re~e tivko, umno, da ne mu go "ukradi vetrot zborot": "Lu|e, da znae ^ento {to zboruvate za nego sega, tripati }e se prevrti vo grobot. Nemu ne mu te`e{e tolku zatvorot i predavstvoto, kolku {to mu te`e{e otsustvoto na Makedoncite da ja razberat negovata ideja za Makedonija"!

Tolku re~e Dimko ko`uvarot i si zamina. Mene kako ~ivija mi go ostavi pra{aweto: Koja bila idejata na ^ento za Makedonija?

Pra{aweto ne e naivno, nitu nenarodno, nitu prokleto. Obi~no, oti ne znam zo{to mi se ~ini deka "kolku {to ima Makedonci, tolku ima i idei za Makedonija"?!

Koga nekoj }e re~e ili }e napi{e:"...Rodoqubiva, iskonska i veli~enstvena ideja, samostojna i obedineta Makedonija", kako da mi raska`uva "star film", ~ie scenario ne ka`uva ama ba{ ni{to novo!

I onoj {to veli i pi{uva za judite makedonski e ve}e ~ueno... ^ento e ne{to drugo, mnogu drugo, skrieno, nerazbrano, a tolku blisko i na{e.

^ento e edna akcija {to ja nemame, eden pogled {to s# u{te ne mo`eme da go "sobereme", edna sloga {to ni se "rastopuva" od pregolemata `elba deka sme site vo pravo i nestrplivi, a go do~ekame ispu{tenoto.

Mnogu mi se razbirlivi emociite na potomstvoto na ^ento, koga nekoj novinar ili publicist }e propu{ti da go spomne obnoveniot sudski proces od oktomvri 1990 godina, na koj be{e doneseno re{enie za zapirawe na krivi~nata postapka protiv Metodija Andonov - ^ento, i so koe se ukina presudata na Okru`niot naroden sud vo Skopje, deka ^ento i drugite obvineti se osuduvaat na takvi kazni kakvi {to gi dobija na toa montirano sudewe. U{te porazbirliva mi e epizodata {to ja raska`uva negoviot sin Ilija ^ento za gimnazijalecot, koj po vestite na Makedonskoto radio mu rekol: "Ako tatko ti bil prv pretsedatel na ASNOM, zo{to Gligorov otide da polo`i cve}e na grobot na generalot Apostolski"?

Makedonskata istorija e "iram~e" istkaeno od ~udesen materijal. Vo toa "makedonsko iram~e" se vgraduvame site nie, duri i koga mol~ime. Me|utoa, ima nekoe nivo {to treba da im go otstapime na najumnite, najdoblesnite Makedonci, oslobodeni od sekakvi, najmnogu od politi~ko - ekonomsko - primitivni isku{enija koi nema da se sopnat na nitu eden kamen {to }e & ja "skr{i glavata na Makedonija".

I u{te ne{to: ^ento navistina be{e rakixija, trgovec, ~ar{uzlija, ama vo nego od s#, najmnogu dominirala - tolerancijata! Zo{to za nea, kako politi~ko sredstvo, nikoj ne napi{al za ^ento?!