MLADITE GO RU[AT STRAVOT OD KOMPJUTERITE

Makedonija ne samo {to ne ostana imuna na ovoj "svetski virus", ami od poodamna zaplovi vo "Internet-vodite" i toa blagodarenie na skopskata firma "UNET". Za rabotata na ovaa firma i za toa kolku Internet uspeal dosega da ja "okupira" na{ava dr`ava razgovaravme so gospodinot Metodija Bato Pejoski, direktor na "UNET".

PEJOSKI: "UNET" e formirana vo april 1995 godina. Poto~no, na 20 april istata godina nie ja zapo~navme rabotata so "Internet provajder", odnosno prvi donesovme Internet-pristap vo dr`avava. Mnogu e va`no da naglasam deka vo toa vreme i vo Evropa ne be{e mnogu rasprostraneta upotrebata na Internet. Sakam da ka`am deka ne docnevme voop{to zad evropskite trendovi. Naglasuvam Evropa, a ne Amerika, bidej}i Amerika sekoga{ bila pred Evropa barem za najmalku desetina godini vo odredeni segmenti. Najgolemiot zamav Internet go dobi poslednive nekolku godini. Nekade pobrzo, nekade pobavno, no sekako nie sme me|u prvite. Ottoga{ na{ata firma se razviva{e vo nagorna linija ne tolku po brojot na vraboteni kolku vo opremata. Momentno "UNET" ima 12 vraboteni. Brojot na korisnici e okolu 2.000, dnevno imame po 30 korisnici. Vo ovoj period izgradivme edna politika so koja se orientiravme kon biznis-korisnicite. Smetavme deka vo Makedonija poradi problemite {to ni gi pravat razni dr`avi so vizite Internet e mnogu va`en vo komunikacijata. Sekoj biznismen od Makedonija koj saka da raboti so stranski dr`avi ima problemi so vizite. Internet re{ava golem broj od problemite. Gi poednostavuva i gi zabrzuva kontaktite i smetavme deka najgolemo vlijanie }e imame ako se potpreme na biznis-korisnicite. I denes mo`am da ka`am deka 80 otsto od biznis-firmite vo Makedonija se na{i korisnici.

Moram da napomenam deka ve}e nekolku godini na{ata firma e sponzor na s# ona {to smetame deka e va`no za afirmacija na Makedonija. Nie sme sponzori na golem broj kulturni institucii, pa duri i na poedinci za koi znaeme deka ne mo`at da si dozvolat da imaat Internet. Taka, na onie koi se zna~ajni muzi~ari vo Makedonija nie besplatno im gi davame i im gi dizajnirame stranicite. Smetame deka na toj na~in }e se afirmira Makedonija preku tie lu|e. Nie go sponzorirame seto ona {to ima vrska so naukata, umetnosta, sportot {to na koj i da e na~in nas n# afirmira nadvor. Site segmenti koi pomagaat da bideme nacionalno prepoznatlivi nie gi sponzorirame.

PEJOSKI: Nie vo momentov raspolagame so eden Mb, no denovive ve}e }e imame dva Mb i vo momentov osven "Makedonski telekomunikacii" nitu edna druga firma nema takva brzina. Sepak, najva`no e na{ite korisnici da nemaat problemi pri priklu~uvaweto vo Internet.

PEJOSKI: Vo momentov imame 190 linii.

PEJOSKI: Videte, kaj nas rabotata e poinakva. Nie imame mnogu sofisticirana oprema. Taa oprema prepoznava {to ima od drugata strana. Zna~i, na{ata oprema prepoznava so kakov vid oprema se slu`i korisnikot i se prilagoduva na taa brzina. Kaj nas nema limit. Nie ja koristime taa oprema {to momentno se koristi vo svetot. Zna~i, odgovorot na va{eto pra{awe e da, no na{iot sistem gi poddr`uva i drugite brzini.

PEJOSKI: Nie napravivme edna akcija na toj plan, bidej}i smetame deka e mnogu bitno da ne se ispu{ti trkata vo Internet voop{to. Na{ite {ansi, odnosno na generacijata {to doa|a, da ne go izgubime ~ekorot so svetot na ova pole, mislam deka se seriozni. Kaj nas ima mnogu mladi lu|e koi go znaat jazikot i ja poznavaat rabotata so komjuteri i ako e toa taka toga{ treba da im se dade {ansa. Tokmu zatoa nie re{ivme da napravime edna akcija so koja }e im ovozmo`ime pristap na Internet i na onie koi imaat minimalni prihodi. Ednostavno sfativme deka vo dr`avava ima edna kategorija lu|e koi ne mo`at da si dozvolat pristap do Internet poradi visokite ceni. Pred s#, toa se u~enici i studenti, pa i drugi individualci koi poradi razni pri~ini sigurno ne mo`at da si dozvolat takvo ne{to po voobi~aenite ceni. Zatoa formiravme edna kategorija koja se vika "privilegiran pristap". So taa akcija za eden dolar se dobiva mese~na ~lenarina i pet ~asa. Poevtino od toa vo dr`avava nema. Nie ne odime na toa kolku baraat i {to baraat konkurentite, tuku se odlu~ivme za cenata od eden dolar za pet ~asa. Kolku za orientacija, vo konkurentnite kompanii nudat eden, a nie pet ~asa. Pet pati sme poevtini od konkurentite. Za da ne dojde do nekoja zabuna moram da pojasnam deka nie ova go napravivme za 500 novi korisnici i ne mo`e da bide trajno, bidej}i e pod sekoja ekonomska cena. [to se odnesuva do preostanatite redovni ceni imame edna ogromna gradacija. Najskapata usluga e dva dolara od ~as, 46 dolari se pla}aat za 180 ~asa, dodeka 90 ~asa ~inat 11,5 dolari. To~no e toa deka ovie ceni se odnesuvaat za docnite no}ni ~asovi, no sepak navistina stanuva zbor za mnogu niski ceni. No, se razbira, ima i kategorija na biznis-korisnici koi sakaat prvoklasna usluga i toa go pla}aat po dva dolara za ~as. Nie ve}e nekolku godini, da ne ka`am od samiot po~etok, imame 24 ~asovna poddr{ka.

PEJOSKI: Popust imame. Za biznis-korisnicite davame popust od 50 otsto. Za `al, ako toa go napravime za studentite i preostanatite kategorii }e ni se zbrka matematikata. Za {to stanuva zbor? Korisnikot od vnatre{nosta na dr`avata treba da go plati me|ugradskiot razgovor. Koga cenata na me|ugradskiot telefonski razgovor }e se nadogradi na cenata na na{iot impuls, toga{ nema nikakov popust. Zna~i, problemot e vo cenata na me|ugradskiot telefonski razgovor. Nie se obiduvame da najdeme nekoe re{enie, no toj tip na problemi ne se kaj nas, ne se vo na{ domen.

PEJOSKI: Videte, Internet vo svetot ne se pojavil zaradi nekoe, {to velime nie "~atalewe", ami od prakti~ni pri~ini, odnosno se barale na~ini kako da se namalat tro{ocite za komunikacija. Toa se slu~i vo Amerika i vo site evropski zemji, pa i kaj nas. Internetot ima tri segmenti. Edniot e pi{uvana komunikacija, vtoriot e komunikacija preku glas i preku video. Prviot segment vo Makedonija apsolutno funkcionira, vtoriot funkcionira vo onie firmi koi toa go sakaat.Tret segment e davawe i primawe informacii. Zna~i, da zamislime edna makedonska firma koja saka da sorabotuva so stranci. Koj e logi~niot redosled na rabotite? Taa firma treba da ima pristap do informacija deka vo nekoja dr`ava ima odreden proizvod. Se razbira vo drugi okolnosti, pretstavnicite na taa firma treba da ja posetat zemjata, a seto toa e prosledeno so brojni problemi i golemi tro{oci. So Internet tie problemi gi nema. Ednostavno }e go napi{ete proizvodot i }e gi dobiete site potrebni informacii u{te pred da zapo~nete intenzivna sorabotka. Sekoja firma za{teduva so Internet. E sega, zo{to e za nas toa pozna~ajno, otkolku za drugite zemji? Na{ite firmi se vo tek za toa {to se slu~uva sekoj den vo svetot. Se nudat informacii za postoewe na razni uslugi. Mo`ebi preteruvam, no smetam deka edinstven na~in denes da se dojde do informacija e Internet. Zna~i, Internet ima ogromna va`nost, osobeno za Makedonija poradi blokadite koi gi imame od razni dr`avi. Internet kaj nas funkcionira. Mo`ebi ne so onaa brzina so koja sakame, no treba da bideme svesni za objektivnite okolnosti. Me|utoa, ne postoi dilema deka i kaj nas toa brzo ili u{te pobrzo }e se razviva. Mladata generacija {to doa|a mnogu dobro go vladee Internet. Malku po malku }e se uriva toj strav od kompjuterite, a toj strav od nepoznavawe na kompjuterite go imalo i vo drugi zemji, ne samo kaj nas. Novite generacii {to doa|aat od u~ili{tata i fakultetite go ru{at toj strav. Novite firmi so mladi menaxeri vedna{ voveduvaat Internet, za{to se svesni deka taka se dobivaat ogromni za{tedi.

PEJOSKI: Pove}eto novi tehnologii koi vo svetot se javuvaat, se slu~uvaat na tri mesta. Ednoto mesto e korisnikot - so kakov modem e, kakva tehnologija, kakov kompjuter. Vtoroto mesto e posrednikot me|u Internet-provajderot i korisnikot, a toa e Telekomot, kakva tehnologija ima tamu i tretoto mesto e Internet-provajderot. [to se odnesuva do toa nie kakva tehnologija imame ili }e imame, tuka ne mo`e da ima nikakvi dilemi deka nie imame i }e imame svetska tehnologija. Toa se odnesuva i na Telekomot i na korisnicite. Problemot e vo toa {to, taka da se izrazam, ne tr~ame site so ista brzina. Nie mo`e da imame najsovremena tehnologija, Telekomot isto taka, no korisnikot ostanuva so tehnologija da re~eme od pred 4-5 godini. Ako koj i da e del od toj sinxir go nema toa {to se vika posleden zbor na tehnologijata, toga{ se javuva problem. No toa ne e problem samo kaj nas. Nasekade postojat takvi problemi vo toj sinxir na tehnologijata. Mo`ebi Amerika malku pobrzo odi, no toa ne e slu~aj i so Evropa. Jasno e deka sekoga{ }e postoi razlika me|u tehnolo{ki ponaprednite i bogati zemji i me|u pomalku naprednite, no mislam deka na ova pole vo Makedonija nikoga{ nema da postoi nekoe golemo zaostanuvawe. Sepak, fakt e deka najgolemiot ~ekor vo Makedonija e napraven vo 1995 godina so voveduvaweto na Internet.

PEJOSKI: Ona {to se slu~uva vo svetski ramki, pa i kaj nas, e deka stanuva zbor za trki za brzinite. Koj }e dobie pogolema brzina toj e eden ~ekor pred drugite. Nie vo momentov raspolagame so brzini i za glasovna i za video komunikacija. Naskoro tie brzini }e bidat takvi {to kvalitetot i na glasot i na slikata }e bide s# podobar i podobar. Mnogu skoro verojatno }e mo`e i da se gledaat filmovi po `elba na Internet. Toa, se razbira, se odnesuva i na muzikata.