Razmisluvawa me|u dve dremnuvawa

VOLOT I DEMOKRATIJATA

Dreme: Slobodan DON^EVSKI

Bidna i toa ~udo, se slu~i i dveiljaditata godina. Zapo~na tretiot milenium. Nekoi velat sve-tot vleze vo tretiot milenium. Jas vo moite dremlivi razisluvawa ne mo`am da se slo`am so taa definicija. Navistina nekoi vlegoa i toa tr~aj}i, nekoi so potsmevnuvawe, nekoi vle~ej}i se, drugi pak so dobro ili so sila gi vnesoa, a spored mene nie ostanavme tamu kade {to sme. Nekoi pokazateli govorat deka se vra}ame kon prviot milenium, no jas ne sum takov pesimist, tuku epten optimist kako {to re~e Premierot lani, vedna{ po izborot na stara - novata Vlada. Bidej}i izbravme stara - nova Vlada donesuvame novi zakoni, a rabotime po starite, reklamirame na{i proizvodi, a kupuvame stranski, osvojuvame novi tehnologii, a rabotime po starite i taka natamu. ]e ni treba u{te mnogu vreme za da vlezeme vo noviot milenium. A i ne e tolku va`no dali sme vlezeni vo noviot milenium, pak sme ednakvi so site, vremeto odbrojuva ednakvo i za drugite i za nas. Vpro~em i {to e tolku zna~ajno vo koj milenium sme. Da gi pra{ame `ivotnite koj mesec i godina sme, bledo }e n# poglednat, }e ni se po~udat na glupavoto pra{awe i mirno }e si prodol`at da pasat kako voop{to da ne slu{nale. Prosto im zaviduvam kako se spokojni i ne obrnuvaat vnimanie na promenata na mileniumot. Za niv najzna~ajno e da ima zelena treva, bistra voda i sonce. Voop{to ne im e va`no dali toa sonce e makedonsko, tursko, albansko, ili bugarsko i od koja strana izgreva. Va`no e da im e toplo i da ima treva. Ajde ne re~ete deka ne se popametni od lu|eto! Za razlika od niv, kaj nas, lu|eto se raspravaat ~ie e sonceto. Edni velat deka e bugarsko, drugi albansko, a tretite malku srame`livo i kako so polovina glas tvrdat deka imalo i makedonsko. ^udno mi ~udo, ~ie e i od kade gree!

Razmisluvaj}i taka, po~ituvani ~itateli, pak se setiv na Gospod. Kako {to stojat rabotite navistina toj si ja raboti rabotata lu|eto da gi prestori vo `ivotni. Ete gospodinot Premier re~e deka }e mu stavi to~ka na visokoto obrazovanie i toa, se razbira, so pomo{ na Gospod. Univerzitetot vo Tetovo }e se re{i, }e se studira na drug jazik, a vo Skopje na drug. ]e dojde vreme vo edno pretprijatie edni so drugi da ne mo`at so zbor da se razberat. Toga{ i ednite i drugite }e mora da bleat, da rikaat, da laat i da mavtaat so racete kako so opa{ki, nekako da se razberat.

Toga{ dali tie su{testva }e bidat lu|e ili `ivotni ne e te{ko da se pretpostavi ako se znae deka samo `ivotnite se razbiraat na toj na~in.

Predhodno dremej}i razmisluvav za lavot i carot i me|u ovie dvajca najdov nekoi sli~nosti, no i mnogu razliki. Edna od najzna~ajnite razliki e taa {to lavot ne upravuva so `ivotnite za razlika od carot, za koj mora da se priznae deka vo posledno vreme ima s# pomalo vlijanie.

Ako se zeme predvid deka `ivotnite sami odat kade {to sakaat, jadat {to }e najdat, spijat koga im se spie i toa kade bilo. Toa zna~i deka kaj niv e vistinska demokratija. Se razbira deka nekoi doma{ni `ivotni s# u{te se pod komanda na nekoi lu|e, no eden den zdru`enijata za za{tita na `ivotnite }e se izborat i za nivna celosna sloboda. Bidej}i lu|eto postojano se obiduvaat da dojdat do vistinska demokratija, toa ne zna~i ni{to drugo, tuku da se izedna~at so `ivotnite ili da stanat i tie `ivotni. Nekoj }e re~e deka toa e anarhija koja{to vodi kon uni{tuvawe. Jas ne se slo`uvam, bidej}i `ivotnite se vistinskiot primer. Kaj niv od pamtivek postoi takva demokratija, pa ne se uni{tile, tuku u{te pove}e se zgolemuvaat. Se se}avam, pred dvaeset godini koga se vseliv vo zgradata okolu nea nema{e ni ku~e ni ma~e. Deneska ima tolku mnogu ku~iwa i za da vlezam vo zgradata mi treba vreme za da se razminam so niv, kako da se nao|am na najprometnata ulica vo centarot na gradot. Najte{ko mi e koga soprugata }e mi naredi da go isfrlam |ubreto. Velam koga }e mi naredi, a ne koga jas sakam i toga{, pred kantite, moram da pri~ekam i da gi molam ma~kite da izlezat za da go frlam |ubreto. Pak nekoj neka re~e deka ~ovekot e visoko civilizirano su{testvo samo za toa {to odi na dve noze, pie alkohol, nenormalno pu{i, iako svesno znae deka si ja true du{ata?! Celi dva mileniuma ne uspeal da vovede demokratija od {to mo`e da se vidi deka `ivotnite s# daleku porazvieni. Navistina, kaj `ivotnite nema doktori na nauki, nema visoki tehnologii za prerabotka na hranata, no tie sekoga{ jadat ~ista hrana bez kakvi bilo hemikalii od koi zabite brzo pa|aat, a o~ite se stesnuvaat.

Taka po~ituvani ~itateli, vo ovie moi dremlivi razmisluvawa na po~etokot na ovoj vek, povtorno si go postavuvam pra{aweto dali e podobro da sum ~ovek ili `ivotno? Ne veruvam deka nekoe `ivotno sega go boli glavata ili nekoj zab ili pak ednostavno e mamurno od mnogu piewe i nespiewe. Nikoj od niv ne ~ekale Nova godina nitu pak "ispukale" s# za edna no}, pa potoa cel mesec da dremat na sol i gola voda. Znaat {to pravat, tie ne se budali da ~itaat knigi i da se zapletkuvaat vo nekoi lavirinti od koi potoa ne }e znaat da izlezat.

Vo ovoj moment, po~ituvani ~itateli, se setiv u{te na eden primer kolku ~ovekot se pribli`uva do `ivotnoto. Me|u lu|eto s# pove}e ima akademski gra|ani, odnosno visokoobrazovani li~nosti. Kratenkata od visokoobrazovana li~nost e Vol, a vol znaeme deka e `ivotno. Pa taka, `elbata da se stane visokoobrazovana li~nost, odnosno Vol ne e ni{to drugo, osven menuvawe od ~ovek vo `ivotno. Kaj nas ima mnogu volovi i s# pove}e se mno`at. Navistina ima mnogu kravi, ovci i drugi `ivotni, no najmnogu ima volovi. Za `al, lavovi nema, nitu pak ima u~ili{te za lavovi. Zatoa so demokratijata sme mnogu nazad, bidej}i ne ja razvivaat lavovi, tuku volovi. Site znaeme deka volovite, osven za vo jarem, za ni{to drugo ne gi biva i zatoa ne treba da se ~udime {to s# u{te sme daleku od demokratijata.

Do sledniot broj }e se molam da se rodi nekoj lav, a toga{, po~ituvani ~itateli, ~itajte me pak.