Dali ne e nacizam toa {to ni se pravi, da bideme edinstven narod i dr`ava vo svetot na kogo ne mu se dozvoluva pravoto na upotreba na svoeto 3 000 godini staro ime i nacionalnite simboli. O~igledno e deka i vakvi ne sakaat da postoime vo taa Evropa i Zapad. Gordi sme na svojata civilizacija i hristijanstvo, a tie dobro znaat deka niv gi dobija od nas.

Zo{to toa im go pravat na Makedoncite, koi bea predodredeni od Boga da mu go prenesat hristijanstvoto na Svetot? Za toa treba mnogu prostor, a Makedoncite ne e lo{o da go pro~itaat "Svetski zagovor" koj izleguva{e vo prodol`enie i vo "Makedonsko sonce".

Vtorata pri~ina koja mu se zakanuva na na{eto postoewe e mo`ebi poopasna i taa se nao|a pome|u nas Makedoncite. Pred s# toa se voda~ite na makedonskite partii koi {irat me|usebna omraza i ja prenesuvaat me|u narodot. Voda~ite na makedonskite partii mo`e da gi grupirame vo dve grupi. Prvite se site onie poddr`uva~i na Gligorov koi vle~at koreni od borcite vo NOB, a koi izbija na ~elo koga kon karajot na vojnata ja napu{tija prvobitnata ideja za sloboda na cela Makedonija i zastanaa cvrsto na linijata kon Belgrad. Sekoj makedonski patriotizam be{e se~en vo koren, a proizvod na takov nepatriotizam be{e i ogromnoto i nelegalno naseluvawe na inorodni i inovernimuslimanski ordi, a najpove}e {(})iptarski. Za toa vreme Makedonecot mora da bega od ekonomskata, a najmnogu od muslimanskata zakana. Logi~no na takov nepatriotizam na Gligorov i negovite razno-razni prekrsteni komunisti be{e borewe za postoj vo kakva bilo Jugoslavija i logi~no e {to tie se otka`aa od na{eto ime i zname i okupiranite teritorii od Grcija.

Vo vtorata grupa mo`eme da gi smestime partiite koi se pojavija so patriotska opredelba. Najbrojna e VMRO -DPMNE koja e denes najzastapena vo makedonskata vlast. No, {to ostana od silniot patriotizam? Nekolkumina od Vladata neskrieno tvrdat deka Makedoncite gi izmisli Tito i deka vsu{nost, nie sme Bugari. Da ne bidam pogre{no razbran. Jas gi po~ituvam Bugarite kako najkorektni sosedi i koi ni podadoa raka vo najte{kite momenti. No, jas mo`ebi i }e gi podnesam onie Makedonci od Vladata koi tvrdat deka se od bugarsko poteklo, no toga{ neka se deklariraat kako Bugari. Vo sprotivno gi smetam za izrodi i predavnici i od koi mo`eme da o~ekuvame s# najlo{o. Se soglasuvam so niv deka nie i dene{nite Bugari sme so ist koren, no toa e makedonskiot, tie koi tvrdat obratno, neka se poglednat vo ogledalo i neka ka`at dali gledaat mongolski surat kakvi {to vsu{nost bea prvite Bugari. No, znam deka 90% od ~lenstvoto na VMRO - DPMNE e ~esno i patriotsko, za `al, kako i sekoga{ ligu{ite i aramiite se probivaat napred. Site znaeme deka narodot pobara promeni. Promeni, pred s# za nacionalen opstanok, a i ekonomski prosperitet. Site Makedonci od site partii toa go sakaat, no o~igledno nivnite rakovodstva si rabotat za li~en prosperitet i prosperitet na svoite bliski. Mnogumina Makedonci o~ekuvaa od VMRO - DPMNE deklarirana kako demohristijanska i patriotska partija da prezeme energi~ni merki na nacionalen i ekonomsko-praven del.

Na nacionalen plan:

1. Da gi prekine site pregovori za imeto i vedna{ da pobara priem so na{eto vekovno i mileniumsko ime i zlatnoto sonce od Kutle{ kako na{ nacionalen simbol, zatoa {to nema takov me|unaroden zakon koj mo`e da go ospori toa.

2. Da ne gi priznava mirovnite dogovori od Bukure{t - 1913god i Versaj - 1919 god. i da bara nivno poni{tuvawe.

3. Da ne ja priznava podelbata na Makedonija i da bara osloboduvawe na okupiranite teritorii, se razbira toa barawe da ne se bara so vojna, no so upornost na me|unarodnite organizacii.

4. Pod itno da gi protera site inoverni divodojdenci.

5. Da gi proveri i poni{ti site dadeni dr`avjanstva na fa{isti~ki okupatori (balisti), site koi se ogre{ile na zakonot so uzurpirawe tu|i imoti, pravewe divogradbi, kriminal, nepoznavawe na makedonskiot jazik, nepo~ituvawe na Ustavot i nelojalnost kon Makedonija so ne sakawe popis na makedonskiot slu`ben jazik, proglasuvawe Ilirida i da se utvrdi nivniot pridones za na{ite pretstavnici od porane{nata i sega{na vlast deka toa e kako nacionalna celina, a toa go pravat i drugite novosozdadeni dr`avi od raspadnatite federacii.

6. Da im izdade dr`avjanstva na site Makedonci od okupiranite teritorii, no i sekade vo svetot, da se bori za nivnite nacionalni prava.

Na ekonomski plan:

1. Da gi vrati prisilno zemenite imoti, a koi kako celina s# u{te postojat 75%, kako {to tvrdi Zdru`enieto za denacionalizacija.

2. Da gi obe{teti {teda~ite so toa {to }e im ponudi imot od bankite i li~en imot na rakovodstvata koi nepovratno gi razdavaat za{tedite i drugiot dr`aven imot. Inaku, koja logika e sega da bidat akcioneri i gazdi, vrabotenite koi prisvoija tu|i pari, a nivnite i vladinite rakovodstva za ni{to da ne odgovaraat.

3. Popravawe na ne~esnata privatizacija so Markovi} i prerasporeduvawe na nacionalniot imot na site podednakvo.

4. Po kratka postapka proverka na imotot i dali toj odgovara na dosega{niot platen danok na ostvarenite prihodi. Po kratka postapka odzemawe na vi{okot.

5. Brkawe od rabota na site rakovoditeli od dr`avnite slu`bi zatoa {to o~igledno i pokraj tolkavata prevrabotenost (a i sega tamu se vrabotuvaat) ne rabotat voop{to kako {to treba.

6. Izramnuvawe na site koj kolku dal i zel od stanbeniot fond.

7. Osobeno onie zadol`eni za red i zakon da bidat sankcionirani i da im ja platat {tetata na licata koi se sankcionirani, licata koi se o{teteni od nivnoto ne~esno rabotewe i toa po kratka proverka na o{tetenite.

8. Ista socijalna pomo{ i penzija, a koja }e bide smalena vo visina na drugi prihodi.

Dali vi se veruva deka nekoj, od site do sega videni vo vlasta, }e prezeme vakvo ne{to?

I zatoa neka razmislat site Makedonci, pa i onie malkumina, ekonomski dobrostoe~ki: Kade odime site nie?

Jas sakam da se prebroime, nie vistinskite Makedonci, a onie koi mislat deka se od bugarsko, slavjansko (ropsko) ili drugo poteklo, toa neka si go zapi{at kako svoe nacionalno opredeluvawe.

Ova neka bide predlog do "Svetskiot makedonski kongres" da izdava li~ni nacionalni karti za site Makedonci po svetot. Tuka svoj udel treba da ima i "Makedonsko sonce" kako edinstven patriotski vesnik. Li~nite karti da bidat evtini (za Makedoncite od Albanija, a mo`ebi besplatni).

Da se dade kratka istorija za Makedonija.

Toa neka bide prviot ~ekor kon obedinuvawe na Makedoncite, se razbira i na onie od Republika Makedonija. Zatoa {to bezrazlika na politi~kata pripadnost, site nie odime vo ekonomski i {to e najstra{no vo nacionalen propast. Kako pratenik vo Prvoto sobranie na SMK ja pokrenuvam ovaa inicijativa koja }e n# zbli`i nas vistinskite Makedonci, vo borbata za edno podobro utre, za site Makedonci (bez razlika na nivnoto poteklo, vera, partija).

I da se potsetime deka:

Kako {to rekata Vardar i pokraj mnogubrojnite pritisoci, sepak izvira od Vrutok, taka i nie Makedoncite si go smetame za svoj predok kralot (bogot) Makedon. Bez razlika, dali negovite potomci `iveele ponekoga{ i so pripadnici od drugi narodi.

Veselin Anastasov