I pokraj problemite, te{kotiite, aferite, zaverite i nasilstvata makedonskiot duh na na{iot narod ostanuva nepobeden. Ni 1700 godini rimsko, ni 500 godini tursko, pa bugarsko, srpsko, gr~ko i {to li ne, ne uspeale da n# uni{tat. I ne samo {to ne uspeale da n# uni{tat, tuku kako nekoj feniks, duhot makedonski i iskonskata `elba za slobodna i obedineta Makedonija se vozra|al, odr`uval i rastel s# pove}e i pove}e. Najva`no od toa e deka toj raste` i razvoj se bez institucionalna pomo{ ili so drugi zborovi, za `al, dr`avata nikoga{ ne mu ka`uvala na narodot da bidat Makedonci, nitu go gaela nacionalizmot. Naprotiv, makedon{tinata otsekoga{ be{e ~uvana i gaena od narodot. Makedonskite nacionalni interesi bile i se promovirani od narodot koj Makedonija ja nosi, ~uvstvuva i pee so celoto svoe bitie. Makedonskite idei duri i vo najte{kite periodi ne zgasnuvale, tuku tleele do podobri denovi za da vivnat i da se razgorat.

Vremeto pominato vo jugoslovenskata federacija ne be{e najpovolno za makedonskiot nacionalizam i za ideite za nezavisna i samostojna Makedonija. Sekoe spomenuvawe na tie sveti idei nose{e progon i zatvor. Ne se malku patriotite koi le`eja po zatvorite i po Goli Otok samo zaradi toa {to go sonuvaa sonot na tatkovcite i dedovcite za nezavisna Makedonija. Onie {to bea prinudeni da ja napu{tat rodnata zemja ja prodol`ija borbata vo stranstvo. Makedonski klubovi i organizacii se formiraa nasekade. Edna od najstarite makedonski organizacii be{e i Makedonskoto dru{tvo (Macedonian Society) od Wu Jork i Wu Xersi formirano vo ranite sedumdesetti godini. So jasna ideja za nezavisna i obedineta Makedonija nejzinite ~lenovi agitiraa i gi {irea svetite idei na Makedoncite i pokraj obidite i naporite na jugoslovenskite konzulati i diplomatski pretstavni{tva toa da go spre~at so razni direktni i indirektni zakani. Eden od osnova~ite i najaktivnite ~lenovi na Makedonskoto dru{tvo be{e prilep~anecot gospodin Emin Bajramoski-Macedon. Naj~esto ovie programi bea plateni od sopstveniot xeb ili so pomo{ na drugite patrioti. Vo isto vreme postoe{e i jugoslovenska radioprograma koja se emituva{e na makedonski i na srpski i postojano ja napa|a{e makedonskata programa kako "separatisti~ka". Me|u aktivnostite na dru{tvoto be{e i postojano lobirawe pred amerikanskite vlasti za makedonskoto pra{awe kako i dogovorot so vlastite na gradot Wu Jork za proglasuvawe na 2 avgust, kako den na Makedoncite i organizirawe na parada. Kako i vo site drugi slu~ai jugoslovenskite diplomatski pretstavni{tva deluvaa negatorski, taka {to mnogu malku od ovie aktivnosti stanaa realnost. Gospodin Bajramoski-Macedon, ili ednostavno striko Emin, nikoga{ ne prestana da se bori za makedonskoto ime nikoga{ da ne zagine. S# dodeka postojat vakvi patrioti, imeto navistina nema da zagine.