SOCIJALIZACIJA NA MAGARIWATA

Sega koga dremam i razmisluvam, s# pove}e mi doa|a mislata "`ivotno - kolku toa gordo zvu~i". Mo`ebi ne sum vo pravo, no {to da pravam koga takvi misli mi idat. Daj bo`e da ne sum vo pravo za{to ako sum vo pravo, }e se postavi pra{aweto kade se izgubi ~ovekot. Ne sum mnogu pismen, no od toa {to go slu{am po televiziite doznavam deka ~ovekot minuva niz razni fazi na razvoj, no se pra{uvam kakov e toj razvoj koga se dvi`i kon is~eznuvawe. Go napu{tiv seloto so cel da se civiliziram vo gradot, da komuniciram so "~oveci", zatoa {to smetav deka drugaruvaweto so `ivotnite i nivnoto nivo na komunicirawe go imam nadminato. Prvite godini vo gradot se ~uvstvuvav kako da se nao|am na nekoja druga planeta. Gradot mi li~e{e kako od bajkite, ispolnet so {arenilo, a koga gazev po asfaltnite ulici kako da lebdev vo vozduhot. Postepeno, s# po~na po~na da se menuva. Ponekoga{, vo ovie moi dremlivi razmisluvawa, se pra{uvam da ne me udrila nekoja cigla po glavata, bez da znam, pa sega s# mi e izvrteno i izme{ano. Se ~udam kako tie nekoga{ni "~oveci" sega gi gledam kako `ivotni, a i me|u sebe komunicirame na na~in koj{to ni oddaleku ne e civilizaciski. Se slu~uva vo gradskiot abtobus nekoj da mu svika na voza~ot: "Pazi be kowu, stoka ne vozi{!". Toga{ ne se ~udam {to vo avtobusot se vozi stoka, no ne mi e jasno kako mo`e kow da vozi avtobus! Vo taa stoka jas sum miren, zatoa {to znam koe `ivotin~e sum, no ne mi e jasno koga mene nekoj }e mi re~e: "Pa ti si stoka". Vo toj moment ne znam koe `ivotin~e sum i gi molam site koga }e mi se obra}aat da me imenuvaat precizno, za{to ako me nare~ast "stoka", toga{ sam }e moram da si go baram identitetot. Mora da se priznae deka vo dene{no vreme toa e mnogu te{ko.

Si dremam, si razmisluvam, a bogami i se pra{uvam kako mo`at `ivotnite da bidat definirani i da si znaat koj e koj, {to e {to?! Taka na primer, magareto si e magare i nikoga{ ne mo`e da bide vol, ili pak ovcata si e ovca i ne mo`e da bide ku~ka. Nie "~ovecite" sme nestabilni i postojano se menuvame. ^as sme ovci, potoa kowi, volovi, ku~iwa i {to u{te ne. Samo za eden den, kojznae vo kolku `ivotni }e se transformirame. Posle nekoj }e re~e deka sme popametni i postabilni od `ivotnite! Tie od ra|awe se toa {to se. Ne znam, mo`ebi vo toa se sostojat civilizaciskite dostignuvawa na ~ovekot da mo`e sekoj moment da se menuva vo toa {to saka ili pak vo toa {to drugi sakaat da bide. Sega sfa}am deka na{eto obrazovanie bilo i s# u{te e pogre{no, u~evme nekakvi tehnologii, sociologii, filozofii i famozniot marksizam. Ne znam {to ~ovek bil toj Marks, no po s# izgleda nemal druga rabota, tuku pi{uval nekakvi zavrzlami koi{to ne veruvam deka nekoj gi razbral. Ima i takvi koi{to od negovite teorii dr`ea predavawa vo u~ili{tata, no bidej}i ne go razbrale, mu go svrtea grbot, pobegnaa vo politikata i sega se visoki dr`avni funkcioneri. Kako {to e sega sostojbata, namesto tie grozni sociologii, psihologii, iskriveni istorii i marksizam, vo u~ili{tata treba{e da se izu~uvaat slednite predmeti: "intimni razmisluvawa na magareto", "bigamija kaj magariwata, magaricite i kobilite", "studeni zmii , topla qubov", "ku~eto vo vselenata" ili "ku~eto i televizijata kako javen servis na gra|anite", "komunikacija me|u petelot i koko{kata", "fevruari, vreme na anatomskite ~uvstva" i dr.

Ako gi u~evme tie predmeti, a bogami i mnogu drugi, da re~eme: "sociologija na magariwata", deneska }e ni be{e mnogu polesno da si se identifikuvame, a i sorabotkata me|u `ivotnite na dve i `ivotnite na ~etiri noze }e be{e mnogu pogolema. ]e nema{e nedorazbirawe i odlagawe na mnogu sednici, koe{to mora da se priznae deka vodi nazad. Ako se potsetime na "@ivotinskata farma" od Xorx Orvel, }e vidime deka tamu `ivotnite odr`uvale mnogu kratki sostanoci i site pra{awa gi re{avale brzo. Za razlika od niv, vo na{iot Parlament za edno, pa i ne tolku zna~ajno pra{awe, se debatira po tri dena. Toa ni go poka`uvaat i poslednite pretsedatelski izbori, koga so sudni maki go izbravme pretsedatelot. Prosto ne mi e jasno kako nekoi protestiraat i baraat nekakva zamislena pravda. Gospod rekol toj da bide i gotovo, nie treba samo da aminosame! Po~ituvani ~itateli, {to glava }e sum, od magariwata, kowite i volovite otidov kaj pretsedatelot, a toj s# u{te ne sednal na stolicata, odnosno ne e inauguriran. Prostete, po~ituvani ~itateli, toa "inaugurirano" mi asocira kako na "uguran", odnosno sosila vteran. Kako i da e, neka mu e so sre}a, raat neka si go gricka mandatot, samo nas neka ne n# gricka. Toj za mojata malenkost e golema yverka i sega ne mo`am da razmisluvam, zaslu`uva pogolemo vnimanie i }e treba posebno da go elaboriram. Samo se pla{am od ovie nekolku zborovi, izre~eni za nego, da ne mi se zbuni penkaloto pa da prestane da pi{uva. Ako i toa se slu~i, toga{ }e raska`uvam napamet, isto kako {to Marko Cepenkov sobiral narodni umotvorbi.

Vo posledno vreme slu{am deka ministerot za obrazovanie podgotvuva nova programa so koja{to osnovnoto obrazovanie }e se prodol`i od 8 na 10 godini. Sega e prilikata, vo tie dodatni dve godini, da se vovedat site predmeti koi{to prethodno gi nabrojav. Ako toa ne se stori }e zaostaneme zad vistinskite `ivotni i }e dojde den koga tie, za mnogu na{i postapki, }e ni se smeat. ]e si preraska`uvaat anegdoti za nas i slatko }e se smeat. ]e izmisluvaat prikazni za nas, ni{to ~udno i televiziski serii da snimaat. Vo ovoj moment kako da gledam dve magariwa, kako ednoto na drugoto mu raska`uva vic, otprilika vaka: Vnukot mu veli na dedoto: "Dedo da mi kupi{ ~okolado, Vladata donese odluka da vi se poka~at penziite". "Va`i vnu~ko", odgovoril dedoto, "no koga }e ja dobijam poka~enata penzija". Taka dedoto ~ekal i ~ekaj}i umrel, a vnukot stanal dedo i se steknal so naslednoto pravo i toj da ~eka poka~uvawe na penzijata". Na ovie zborovi dvete magariwa slatko se smeat. Skraja da e po~ituvani ~itateli, crni misli mi idat vo ovie moi razmisluvawa me|u dremnuvawa. Se nadevam, do idniot broj, noviot pretsedatel da go odvrze }eseto i za penzionerite, a toga{ ~itajte me pak.