KONSEZUALNA ILI ]OTEK - DEMOKRATIJA Elen Eleni, Skopje G ospodinot Xaferi, mnogu godini nanazad, glasno ja promovira{e tezata za KONSEZUALNA DEMOKRATIJA. Ovaa demokratija bi se realizirala na nivo na federacijata na Makedoncite i Albancite. Toa zna~i, ako edniot entitet ne dade soglasnost i postavi veto nema zakon, nema odluka, nema zaedni~ka politika na nivo na federacijata. A toa zna~i raspa|awe, etni~ko ~istewe i stradawe na gra|anite na Republika Makedonija.Gospodinot M. Nexipi, kandidatot za pretsedatel na Republika Makedonija so ikonografija na sosednata dr`ava ja precizira {to zna~i konsezualna demokratija. Toj doslovno ka`a deka vo Makedonija }e bide kako {to saka DPA (odnosno NDP-PDPA) i nikako poinaku. Duri vele{e deka tuka }e ja slu{ame i himnata na svoite koalicioni partneri (VMRO-DPMNE i DA). I gospodata Nexipi i Arben Xaferi dosledno ja realiziraat konsezualnata demokratija. Tie smetaat deka izbornite komisii i bira~kite odbori dovolno e da bidat zastapeni od ~lenovi na DPA, zo{to toa e demokratija. Ako nekoj misli poinaku i saka da bide prisuten vo izbornite komisii i bira~kite odbori, }e dobie }otek. ]otek od demokratskite strukturi. I }otekot se slu~i. Bea tepani Makedoncite, be{e tepana opozicijata. Na Republika Makedonija ne & se potrebni dva stolba. Dovolno e onoj {to se vika VLAST. Stolbot na opozicijata treba da se kr{i. I kakov e rezultatot na konsezualnata demokratija. Pa onoj na vremeto na Enver Hoxa i Kimir Sung vo Severna Koreja. Na glasawe izleguvaat blizu 100 %, a tuka e i rezultatot od 98 % za kandidatot na Xaferi, Nexipi i Ta~i. Na Balkanhot dobivme nov vid na demokratija: konsezualna ili ]OTEK - demokratija. Svoj pridones za }otek - demokratijata dadoa i nekoi policajci Makedonci od albanskiot etnos. |
|